КОМЕМОРАЦИЈА ТАНАСИЈУ: Колеге се опраштају од глумца (ВИДЕО)

Последњи поздрав великом глумцу управо одају колеге на комеморацији у националном театру.

Бранко Јеренић говорио је Тасиним улогама, а затим Војин Ћетковић.

- Мој први партнер био је Танасије Узуновић. Онај ко је плашио храбре партизане и кога сам сањао. Први пут сам га гледао у представи Дејана Мијача. Још увек ми пролази његова виртуозност. Касније смо играли и у Шекспировој трагедиији а касније и у серији "Мој рођак са села". Сећам се како је тражио да носи белу кошуљу и бакингарове са којима није био задовољан наредне две године. Ја сам му пришао и рекао да он мени игра ујака кога ја највише волим, а мене је тешко волети. Пришао је и загрлио ме по коси, а од тада па до данас је био мој ујак. Био је компликовано диван. Звао сам га Тасос са Родоса. Био је мој пријатељ и ја сам био његов. Недостајеш ми Тасо и тек ћеш ми недостајати - биле су емотивне речи Ћетковића.

Фото: Н. Скендерија

 

Након Петра Божовића говорила је Вида Огњеновић.

- Танасије Узуновоћ глумац жестоке осећајности. Тешко ми је да говорим о њему у прошлом времену. Задржавам сузе да у нечему не претерам, знам колико је био осетљива жица, ништа нам не би опростио. Био је необична, самосвојна појава, праведан и глумац до последње ћелије.

Таса је сматрао да се мора све што је добро, мора да се буде добар човек а не пластична људска маса. Мора се глумити истински да ти језа пролази кроз кости. Мора се устати старијем колеги и из поштовања слушати његове успомене, мора се дати комплимент лепој колегинициу, осоколити млађег колегу - поручила је редитељка и наставила:

- За Тасу је глума била самоодбрана. Њоме је одбранио своју рањиву осећајност и чистоту детата."

- Изгледао ми је као принц, престолонаследник, који се одрекао престола због једне госпође, а то је глума - рекао је Божовић и поделио успомене са Танасијем Узуновићем.

Након приказаног кратког избора улога, присутни су громогласним аплаузом поздравили лик и дело Танасија Узуновића, а онда је се обратила директорка Драме Молина Фотез Удовички.

- Није лако најпре породици, а онда свима нама опростити се од Танасија Узуновића. Некако је увек био заинтересован за то што се дешава у позоришту, а сада остају само успомене и сећање на великана. Прво блиставо сећање ме враћа 40-ак година и позоришта. Танасије тако лепо волео и разумео руску књижевност. А на својим широким плећима је носио улогу Платона. Танасије је до кости искрено и дубоко изговорио кључну реченицу "Мучи ме мој Платонов", а након тога су се ређале блиставе улоге. Када смо се почетком 2001 године срели у Народном обновисмо сећања на "Платонова" а тада ми је рекао " Сада ме мучи мој Танасије". Када његово тело није могло да служи позоришту отишло је.

Скуп је отворио управник Светислав Буле Гонцић. Он се прво поклонио лику Танасија Узуновића и позвао на минут ћутања.

Фото: Н. Скендерија

 

 - Поштована породицо, желим да вам изразим најискреније саучешће. Данас се са овог места опраштамо од Танасија Узуновића, великог глумца који је обележио филм и позориште. То време са њим никада није било обично, а то знају сви који су имали прилику да раде са њим. Студирао је у класи Љиљане Крстић, а 1967. постаје члан ЈДП. Улогом Зарије Вучића у "Великој драми" улази на велика врата Народног позоришта. Даровао је овој сцени свој продуховљени, отмени духовни израз - рекао је Гонцић.

Касније је подсетио на његово стваралаштво и награде које је освојио.

- Отишао је један од последњих великих глумаца генерације оних који су нас створили и оставили драгоцена блага. И сада са свих страна наших позоришних сцена гледа нас неко од њих. Гледа нас Таса, неки добри дух, праведни, подсећајући нас да морамо чувати благо. Драги Тасо, хвала ти за све и нека ти је вечна слава - завшио је Гонцић.

На матичној сцени последњу улогу, лик Зарије Вучића, једног од главних јунака култне "Велике драме" Синише Ковачевића, одиграо је 19. јануара ове године. Публика је могла да види инсерте из његових улога, а неки нису могли да сакрију сузе.

Танасије Узуновић је рођен у Нишу 25. септембра 1942. године. Унук је Николе Узуновића, носиоца Легије части и председника владе Краљевине Југославије између два рата. Више од три деценије био је члан Југословенског драмског позоришта, да би потом прешао у Народно позориште у Београду.

Завршио је и сликарску школу. Кад год би у младости насликао нешто, имао је осећај да "краде" од глуме и изневерава себе, јер је сматрао глуму својом приоритетном љубављу. Схватио је, ипак, да је стваралачки извор исти.

Три пута се женио, а иза себе је оставио ћерку Софију, која је глумица.

- Моја ћерка је жива и здрава и срећан сам што је имам, иако бих волео да она има још браће и сестара. Мој животни мото био је да дете разведених родитеља и оно које живи у складној породици другачије одрастају, због чега и нисам желео да срљам. Када сам био сигуран у љубав и однос који имам са својом лепшом половином, остварио сам се у улози оца. Можда сам погрешио, али тако је Бог хтео - овако је говорио глумац.

Иза себе је оставио и супругу Биљану.

ГАЛЕРИЈА: Танасије Узуновић - комеморација

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".