Љиљана Петровић била је наша прва представница на тамкичењу Песма Евровизије, која је одржана 1961. године у Француској. Била је то шеста по реду Евровизија, а на такмичењу су дебитовале три државе Југославија, Финска и Шпанија.
Фото: Јутјуб принтскрин/JUGOVIZIJA by Davor Pejic
Деби
Такмичење је по други пут одржано у француском приморском граду Кану, где је такође било и издање из 1959. године. У организацији Европске радиодифузне уније (ЕБУ) и домац́ина Радиодиффусион-Телевисион Францаисе (РТФ), такмичење је одржано у Палати фестивала и конгреса у суботу 18. марта 1961., поставши прво такмичење које се одржало у суботу вече, након чега је традиција настављена (са изузетком 1962).
Учествовало је 16 држава, а први пут је изведена песма на једном језику из словенске групе, српскохрватском. Песму је компоновао Јоже Прившек, а текст је написао Мирослав Антић.
Високо осмо место
Југославија је на такмичењу освојила осмо место, а важила је за фаворита међу новинарима и продуцентима. Победио је Луксембург са песмом "Ноус лес амоуреуx" коју је изводио Жан Клод Паскал.
Прочитајте још
Југословенска представница такође дебитовала
Каријера Љиљане Петровић започела је управо наступом на овом престижном такмичењу. У Кан је представница Југославије дошла као почетница на естради, а освојила је седмо место у великом финалу. Након одличног пласмана постала је права звезда у Југославији, а често се говорило да је на југословенску сцену ушла на европска врата.
Фото: Јутјуб принтскрин/JUGOVIZIJA by Davor Pejic
- У избору за југословенску песму су учествовала три ТВ центра: Загреб, Београд и Љубљана. Наш се представника бирао у Љуљани, и ја сам сасвим случајно ушла у ово такмичење. Тих дана сам боравила у Љубљани, јер сам снимала своју прву плочу за Југотон.
Сасвим случајно, тај снимак је чуо Јоже Прившек и помислио како би његова песма "Неке давне звезде" савршено одговарала мом гласу. Многси су га одговарали од тога, тврдећи да сам ја без икакаквог естрадног искуства, али он је био довољно млад и луд да не попусти. И тако сам ја отпевала његову песму и победила - испричала је Љиљана у интервјуу за специјално издање "Еуросонг 90", а текст је пренео Yугопапир.
Скромна и достојанствена
На такмичењу Југославија је освојила високо седмо место, а песма је привукла велику пажњу.
- Уочи такмичења и у самом финалу привукли смо велику пажњу. Око нас су се вртели новинари и продуценти. У неким њиховим интерним листама били смо увек на неком од прва три места, а међу дискографским представницима на четвртом. Део медијске пажње био је условљен и тиме што смо били прва социјалистичка земља на Евровизији - причала је Љиљана.
Фото: Јутјуб принтскрин/kliklakloklap
Једини савет који је у том моменту добила, био је од Мике Антића, који је саветовао да буде одмерена и скромна, као што приличи једној социјалистичкој земљи.
- Мирослав Антић (текстописац и новинар) је нешто старији од нас осталих и због тога је себи дао право да буде наш духовни отац. Уочи наступа упозорио ме је да морам изгледати скромно и достојно социјалистичке земље из које долазим. Тада је у моди био ламе и све су певачице биле обучене у бљештаве комбинације, попут "божићних јелки", како је тада коментарисао Антић. Послушала сам га и обукла једноставну хаљиницу, а пре изласка на бину ми је Саша Новак накачила брош - говорила је певачица.
Незгоде
Југословенску представницу су након наступа окружили представници медија и обожаваоци тражећи јој фотографије и аутогам, а она је у том хаосу изгубила обе ципеле и торбицу.
- Након наступа окружили су ме гледаоци и тражили фотографије. Биле су у торбици, али их у гужви нисам могла извадити. Онда ми је неко отео торбицу, а изгубила сам и обе ципеле. Након сат-два, враћене су ми: прво једна ципела, па друга, а затим и торбица. У њој није недостајало ништа осим мојих фотографија - открила је она.
Биографија Љиљане Петровић
Успешна каријера Љиљане Петровић трајала је до 1980. године, када се повукла са музичке сцене. Њен највећи хит у каријери је била песма "Нека то не буде у пролеће" коју је извела на фестивалу у Опатији. Касније је писала хаику поезију и компоновала песме инспирисане истом, а 1991. објавила је и своју књигу. Умрла је 4. фебруара 2020. у Новом Саду.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&
