Зринка Павлић у свом тексту каже да је и на фестивалу „Песма за Евровизију“ било апсурдно смешних тренутака, трагично лоших песама и кича, али да се види да у Србији воле „Евровизију“, да схватају шта је и каква је, и да јој се баш као таквој истински радују.

- И због тома им је шоу бољи него наш - тврди критичарка.

- Јесте да суседи имају релативно рецентно искуство с организацијом 'великог' 'Евросонга', али исто је тако чињеница да смо и 'ми' и 'они' склони сличној естетици (да не кажем 'естетици'), да и једни и други преозбиљно схватамо 'Евросонг‘ па се добрим резултатима превише дичимо, а због лоших се смешно љутимо, а да ни једнима ни другима локални избор за представника баш не представља најбоље из домаће музичке продукције. У чему је онда фора?

Павлић закључује да „Песма за Евровизију“ не пати од „умишљене величине“, као хрватска „Дора“. За почетак, хвали тачку у којој су водитељи и певачки и плесачки извели једу од песам британске победнице на „Песми Евровизије" Making Your Mind Up Букс Физа, као и то да смо имали прилоге о историјату „Евросонга“, па и ревијални део посвећен „Битлсима“, с обзиром на то да они потичу из Ливерпула у коме се одржава овогодишње такмичење.

- Другим речима, суседи су шоу осмислили у оквиру онога куда иду и због чега се такмичење одржава, не инсистирајући да свету (а заправо згроженој домаћој публици) покажу 'како се то ради' и 'погледајте какви смо ми генијалци'. Много нормалније, паметније и занимљивије. Ех, да. Био је и прилог о сценама евровизијских такмичења, у којем су се мало и похвалили својом сценом у Београду 2008., али је и то било у оквиру наклоности 'Евросонгу', што је ипак лепше од безвезног урлања о томе како смо 'у прекрасној дворани' само зато да публика почне да урла на трибинама.

Водитељи, по мишљењу критичарке су имали бољих и лошијих момената, али се нису бавили сами собом, него шоуом и такмичарима.

Што се пак песама тиче, Павлић сматра да је „Песма за Евовизију“ инклузивнија, отворенија, спремнија да прихвати оно што „Евросонг“ данас јесете, спремнија је и на прихватање „других и другачијих“.

- Тешко је замислити да би на 'Дори' у финале био припуштен момак као Јован Живадиновић Џипси, чијег су момка чак у бекстејџу медији навелико интервјуирали и запиткивали за подршку. Дежурни ауторитети за мушкост вероватно би имали коментаре и на победника Лука Блека, његов нежно-даркерски имиџ и изведбу високим гласом, а сигурно би било и реакција на мејкап инфлуенцера Филарија. Полиција за укус, урбаност и очување 'грађанског' вероватно би на 'Дори' негодовала и на једног од фаворита – Принца од Врања и његову блискоисточно инспирирану 'Цвет с истока', али би зато сигурно запљескали Нађи, која се звуком своје пјесме 'Први ожиљак на души' тотално исфурала на Тејлор Свифт, баш као и 'наша' Миа Димшић. Дуо Гранд, на пример, извео је маневар комбинације попа и опере, слично као и 'наш' Жак Худек пре неколико година, али се они, за разлику од Жака, нису схватали смртно озбиљно па су са својом пресмешном песмом и наступом испали тоталне легенде.

За победничку песму "Само ми се спава" Лук Блека, Зринка Павлић сматра да је занимљива, са својом причом, визуелним и музичким идентитетом, мада можда није боља од ријечког „Лета 3“, мада мисли да је музички модернија.

- Али 'Песма за Еуровизију' дефинитивно је била боља од 'Доре'. Ако ништа друго – а има и подоста другог, укључујући и сцену, која овде није била опасност од епилептичког напада – у финалу шоуа видело се да су га радили људи који воле 'Евросонг‘ за људе који воле 'Евросонг'. А већ је само то довољно да нас суседи прешишају - закључује ТВ критичарка.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".