Иза чувене песникиње остало је на десетине њених необјављених песама, довршених, или недовршених, као и варијаната већ објављених стихова.
Песме се уз дозволу породице чувају у задужбини која носи њено име.
Међутим, истиче се песма без наслова, којој је песникиња на врху странице исписала синтагму "почетак песме", мислећи, вероватно, да још ради на њој. Но, како је ову песму почела да пише крајем јануара 1993. године, а само који дан касније пала у постељу и преминула 11. фебруара те године, то је песма остала у облику тзв. прве руке.
Фото: Стеван
Но, и таква каква је, она готово да се може схватити као целина. А значајна је по томе што су то, сасвим сигурно, последњи написани стихови Десанке Максимовић!
То што песма тематизује смрт и мотив гроба као последњег људског уточишта, само је још један вид песничке прекогниције.
Прочитајте још
***********************************************
"С вас ће скинути маглене убрадаче олисталог дрвећа, дрвље и камење снег чист као анђеоско паперје.
Снежни дан личи на дан априлски. Гавран светлу душу бездушно комада. На гробу твог сина стакло душу светлу бездушно секло.
С вас је скинуо маглене убрадаче, олистало дрвеће, дрвље и камење снег чист као анђеоско паперје. Са груди одлетела мора.
Снег - паперје небеско анђеоско - завејава јаруге, јаме и потоке. Не чује се више да ветар цвили као гуја. Не чује се гнев небеских олуја."
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
