ЗБОГ ОБИЧАЈА: Снаја Београђанка се посвађала са свекрвом

У таквој ситуацији нашла се Београђанка Светлана И., која је својевремено поделила своју причу. Вишегодишње неслагање кулминирало је скандалозном свађом на сахрани...

- Рођена сам у Београду, моји родитељи такође, али никада нисмо нешто држали до тог 'градског педигреа'. Нормално сам васпитавана, мама и тата су не учили да ценим људе не по томе одакле су него какви су. Зато ни њима није сметало када сам им рекла да се удајем за 'момка са села'. Горан је из околине Кнића, једног села које не бих да именујем. Довољно је да кажем да је то Шумадија, а најближи већи град је Крагујевац - почела је Светлана своју исповест.

Пар се упознао у Београду, на факултуету и одмах су "кликнули". Није прошло много, Горан је упознао њене родитеље који су га прихватли као своје дете. Годину дана касније, када су већ одлучили да се венчају, Светлана је отишла на село код његових и тај сусрет је такође прошао идилично.

Фото: Профимедиа

- Свекрва је била дивна, мила жена, која се јако трудила да ми угоди. Било ми је просто непријатно колико је трчкарала око мене нуткајући ме свим и свачим. Његови у били богати, не само за сеоске услове, него иначе. Имали су доста земље и велики број људи који су за њих радили. Била сам импресионирана како одржавају домаћинство и свидела ми се идеја да децу одгајам у природи, на чистом ваздуху...

Тако је и било. Дигли су руке од факултета и одлучили да се преселе на село. Деца су стигла веома брзо, прво синчић, а за годину и по дана и ћеркица.

- Свекрва ми је доста помагала око деце, била је мала разлика међу њима и искрена да будем, нисам се баш најбоље сналазила. Стално ми се чинило да нешто грешим, а она је увек била ту да ме исправи. Није то радила с ниподаштавањем или прекорно, заиста сам осећала да ме види као своје дете и да ми жели само најбоље.

А онда је полако почела да се намеће и потискује Светлану. Снајкин ручак би увек некако завршавао у замрзивачу, "за неки други пут", а јело се оно што свекрва спреми.

- Капирала сам, можда је њено укусније. Нема везе. Чинило ми се да и деца више воле њену кухињу, па нисам ништа рекла. Први куршлус је избио када нам је у госте дошла њена сестра са мужем. У том тренуту сам пресвлачила ћерку и спремала је за спавање, па сам изашла из собе тек после пола сата. Дочекало ме је њено бесно лице, видела сам да јој није право што нисам потрчала да скувам кафу и дочекам госте. Кад су отишли, тако ми је и рекла: "Ћеро, код нас се све оставља кад гости уђу на капију. Ред је да се дочекају кафом и ратлуком", заједљиво ми је рекла. Покушала сам да се оправдам, али на крају сам се извинила. Можда је жена стварно била у праву...

Фото: Профимедиа

А онда су полако паре постале проблем. Како је Горан радио са оцем, а Светлана није била запослена, зависили су од њихових пара.

- Ко има више, тај је главни и све може. Ко има мање пара, нема право гласа. То је било правило које ми је врло брзо предочено. Кад смо ишли у Крагујевац у веће набавке, умела је да вади из колица ствари које сам одабрала говорећи да нам то није потребно, да већ имамо у кући слично. Највише јој је сметала моја козметика. Шампони које сам до тада користила за њу су били 'чисто бацање пара', сматрала је да исти посао врше и они домаће прозводње. Креме су биле 'глупост', млеко за тело практично 'сотонин изум'... Покушала сам нешто да кажем мужу, али он је мислио да претерујем и да сам преосетљива. Ипак смо живели под њиховим кровом.

Тада је први пут сазнала за неке обичаје. Као на пример, да жена не сме да седи напољу и игра карте. То је била срамота.

- Горану су дошли рођаци из села, фини људи, вредни и паметни. Волела сам кад су нам долазили у госте. Седели су тако испред куће за столом и играли карте, смејали се, подваљивали један другом. Придружила сам им се, па смо играли у таблић у паровима. Пило се неко пивце ту, баш смо се лепо забављали. А онда је дошла свекрва и све покварила. Узела је моју чашу с пивом и кренула у кућу, дрско ми добацивши да ме тражи син. Кренула сам за њом да би ми она у ходнику рекла да 'није ред да женско игра карте са мушкима и то да цео свет види'. Била сам у шоку. Који 'мушки' и који свет?! Мој муж и његова браћа? Први пут сам 'развезала језик' и рекла јој да у Београду то није обичај и да се не прави разлика између мушкараца и жена. Одговорила ми је: "Па ти, ћеро, иди онда у Београд!"

Преплакала сам целу ноћ, све сам испричала Горану који ме је молио да се смирим и да ће разговарати с мајком."

Фото: Н. Скендерија/Профимедиа

Али, разговор није помогао. Свекрва је наставила да јој замера, да се позива на обичаје, разлике између града и села, наводећи да се "код њих тако не ради, да је срамота" и слично. А онда су отишли на сахрану свекрвиног зета. То је била кап која је прелила чашу.

- Прво ме је терала да уђем у собу где су држали тело покојника, јер је тако код њих обичај, и захтевала да га пољубим. Шта да вам кажем, било ми је ужасно, у животу нисам видела 'мртваца', али нисам хтела да је увредим и пољубила сам му руку. Онда је требало да поворка крене на гробље. Ишло се пешке кроз цело село, сандук је био отворен, а ми је требало да у колони идемо иза. Ако мене питате, мени је то све ужасно нељудски и неукусно да труцкамо кости покојника кроз село док га сви гледају, али такав је био њихов обичај. Таман сам узела венац и стала у поворку кад је дрекнула на мене да одмах изађем. Нисам знала шта сам скривила. Ухватила ме је за руку обрушила се на мене речима да треба да ме је срамота, да немам поштовања према мртвима, да нисам васпитана... И даље нисам знала шта није било у реду. Показала је руком на моје голе ноге. Била сам у црној сукњи, али нисам имала чарапе. Рекла ми је: "Таква нећеш ићи на гробље. Жена не сме босих ногу у цркву и на гробље, зар те ништа нису научили?" Е тад ми је прекипело! Све оно 'београдско' у мени је изашло напоље.

- "Е, кево, тај филм нећеш гледати! Мука ми је од ваших сељашких обичаја! На плус 40 да носим чарапе, не пада ми на памет. Могу да се одмах окренем и одем, па ти правдај тамо код својих где ти је снаја или ћеш да прихватиш. Трећег нема и немој да ти пада на памет да покушаш нешто преко Горана, ја од сада поштујем само своје обичаје!"

Како је Светлана открила, свекрва се дурила неколико дана, али је попустила. И данас живе заједно, али скоро да не причају. Само оно основно и најчешће када дођу гости. Да не би село причало.

БОНУС ВИДЕО: