Рођен је 1169. у Расу као најмлађе дете великог жупана, родоначелника Немањића, светог Стефана Немање и његове жене Ане. Добио је име Растко, најбољи су га васпитавали и учили, долазили су из Дубровника, Солуна, Венеције, чак и Цариграда учитељи Расткови.

Показао је врло брзо да је бистар и паметан, брзо је научио и да чита и да пише, међутим, световни живот њега није занимао. Показивао је веће интересовање за духовне лепоте.

На Немањином двору бејаху у посети једном приликом светогорски монаси. Заокупљен мотивима из житија светитеља, млади Растко је дуго разговарао са њима.

Фото: спц.рс

 

Беше он тада владар Захумски, са двором и дворјанима, међутим, одлучио се да се замонаши. Кренуо је са браћом по вери ка Атосу без дозволе родитеља. Сломљен од бола, велики жупан посла потеру за младим принцом, желећи да га врати кући.

Потера га стиже и под претњом Растко прихати да мора да се врати, али лукавством, ипак не беше тако. Монаси спремише велику гозбу за гониоце који после вечере заспаше, а Растко се на брзину замонаши и узме име Сава. Тада већ беше касно за потеру да га врати у Србију.

''У вучјој земљи и вучјем времену, Сава је припитомио своју закрвљену браћу''

Фото: Википедија

 

Док је Сава на Атосу живео мирно, у Србији би свађе и размирица међ' његовом браћом. Вукан и Стефан се посвађаше око трона њиховог оца. Вукан беше старији и по правилу му припада, међутим, по очевој жељи, трон припада Стефану.

Окупише војске обојица и на бојном пољу припаде трон Стефану, али и пуста земља. Сава се врати код браће своје након смрти очеве са све посмртним остацима. Над њима мири своју завађену браћу и сахрањује у Студеници, по очевој жељи, свога оца.

Оста он у Србији и управо у Студеници ствара нови културни и духовни центар српства. За ово време је просвећивао народ, описменио и школовао свештенике и калуђере и постао духовни вођа српске државе.

Храм Светог Саве

Саву обожаваше Срби и тај култ беше дубоко заживео у нашем народу. Турски војсковођа Синан-паша желео је да то промени, верујући да ће ако спали мошти Светог Саве да и сам култ нестане. Тако је 10. маја 1594. донео мошти у Београд и спалио их.

Фото: ATA имагес

 

Десило се супротно, српски народ Саву није заборавио и на том месту никну храм посвећен овом светитељу, највећи код Срба.

Веровања и обичаји

Постоји и веровање да на данашњи дан не треба носити црвено, као ни оштрити ножеве, бритве и друге алате... Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.

Фото: Н. Фифић

 

Постоји и веровање да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми “Почетак буне на дахије”. Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.

Иако је данашњи дан црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Жене данас смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање. Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".