У овом терористичком нападу 13. јула 1968. погинула је једна особа, а 76 њих је повређено. Најтеже студенткиња Магдалена Новаковић која је остала без обе ноге.
Крвава вечерња пројекција
Те вечери публика је дошла да погледа крими филм "Рифифи у Панами". Са пажњом су пратили радњу када је, тачно у 21:05 часова, дошло до екплозије. На лицу места погинуо је Саво Чучуревић док је међу повређеним и престрашеним гледаоцима завладала паника.
У први мах никоме није било јасно шта се заправо догодило. Убрзо је било јасно да се радило о планираном нападу, али органи реда нису знали ко стоји иза свега.
Заправо, темпирану експлозивну направу поставио је Миљенко Хркач, тада још малолетни тесар из места Мокро у Хрватској. У склапању паклене машине помогао му је Анте Пенавић, а обојица су, као чланови ратоборне емигрантске организације Хрватско револуционарно братство (ХРБ) из Штутгарта, напад извели како би "уништили СФРЈ и обновили Хрватску као независну државу" за шта се ова организација залагала.
Охрабрени успехом терористичког акта, Хркач и Пенавић се два месеца касније поново враћају у Београд. Овога пута бомбу су поставили у гардероби на железничкој станици, а у овом нападу рањено је 14 особа.
Прочитајте још
Истрага и потрага за терористима
Службе безбедности преврнуле су сваки камен тражећи одговорне. Саслушани су припадници усташке емиграције и име Миљенка Хркача се појавило. Осумњичени је ухапшен октобра 1969, а клупко завере је почело да се одмотава.
Утврђено је како се Хркач, годину дана раније, управо преко свог саучесника Пенавића, повезао са ХРБ. Одмах је послат на обуку у једном старом бункеру код Марибора где је прошао кроз брзи курс руковања бомбама. Потом је пребачен у Штутгарт где је завршио обуку за диверзанте.
Послати на задатак
Након дрила Хркач и Пенавић бивају послати на мисију у Београд. Стечено знање применили су за прављење темпиране бомбе са сатним механизмом и челичним глерима.
Кобног дана, последње припреме терористи обављају у парку код хотела "Москва". Бомбу повезују са батеријама и окидачем, а потом Хркач улази у биоскоп, поставља је између седишта и наслона на седиште број 16, а затим мирно седи и гледа филм.
Тачно у 21х Хркач напушта биоскоп "20. октобар", а неколико минута касније салом се проломила детонација.
Терористички двојац, користећи насталу панику, одмах напушта земљу. Како је Хркач касније признао, неколико недеља касније поднео је извештај Ивану и Нику Ковачићу, лидерима ХРБ, а за извршени напад добио је 2.500 немачких марака.
У међувремену он и Пенавић добијају нови задатак, па се враћају у Београд са пет мина.
Сутрадан, један сат иза поноћи, у паркићу поред саме железничке станице, према опробаном рецепту њих двојица, повезују паклену направу направљену од три мине, са сатним механизмом и крију је у једној торби. Пенавић торбу потом узима, односи у гардеробу на станици и оставља, а затим обојица одлазе у Земун.
Поново је експлозија затресла Београд. Срећном, овог пута нико није погинуо.
Након овог напада истражни органи убрзо хапсе осумњичене, а потом је уследило суђење.
Најтежа казна
После трећег суђења у децембру 1975. које је трајало четири дана. Правоснажна смртна пресуда је објављена 23. децембра у четири сата ујутру, Хркач је стрељан у кругу Централног затвора у Београду.
Ни један медији није објавио вест о извршењу ове смртне пресуде.
(Иван Радојичић)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
