Знало се да поседује велико богатство и да се бави производњом козметике, а у ратним временима нашироко се писало о њој као о великом добротвору. Међутим, нису сви о Божен мислили у позитивном смислу. Табори су били добрано подељени, а она је имала и проблем са утајом пореза.
Шта је било тачно, остало је питање. Исто као што је и после њене смрти остала мистерија ко наслеђује велики иметак Божен Жумбор (више о томе прочитајте на ОВОМ линку).
Фото: Душан Мишић
Прелиставајући новински архив "Борбе", налетели смо на један чланак који о Божен говори у хвалоспевима, а пружа и неколико интересантних података о животу Жумборове.
"Она је Холанђанка мађарско-хрватског порекла, а обожава Србе. Диви се планини Златибор, а ужива у српским обичајима. Пре четири године крстила се у манастиру Острог и прешла у православну веру. Откада је НАТО напао Југославију сиромашни, избеглице и социјално угрожени почели су да је славе као српску јунакињу јер је до сада у неколико болница и центара за незбринуту децу поделила на тоне сапуна, шампона, соли за уморне ноге, капсула белог лука за старе, сокова.
Прочитајте још
Енергична, упорна и готово увек насмејана, Божен каже да је срећна у Београду већ годинама. Да може да бира други живот, опет би била у Србији.
Фото: Архив Борбе
На питање зашто је од бројних европских градова изабрала баш Београд, Божен каже да је то урадила судбина и то баш на Златибору.
- Почетком осамдесетих у друштву неких пријатеља нашла сам се на овој планини сасвим случајно. А онда се испоставило да је Златибор место које сам замишљала у својим сновима. У некој другој земљи требало би да пређам хиљаде километара да бих спојила све оно што се налази на овој планини. Посебно људи! Толико оптимизма, темперамента, хумора, упорности, лепоте и духовне и физичке, нигде раније нисам видела – објашњава Божен.
- Потпуно ми је нормално да у оваквој ситуацији помогнем угроженима колико то могу јер волим људе и верујем им, иако сам се много пута опекла због тога. Али ја јако верујем да је Бог на страни добрих људи, зато сам и прешла у православну веру. Имала сам и још имам такав осећај и потпуно сам му се препустила.
Божен каже да је у овој општој несрећи колико-толико чини срећном што може да помогне људима у невољи, а посебно малишанима. Зато је пре рата била често виђана у дечјим домовима, избегличким насељима и домовима за старе.
Фото: Архив Новости
- Да би могао да добије љубав, човек мора и да је подари. Какво је задовољство имати ако не делимо са онима који немају и како да се радујем животу ако не ублажим нечију патњу – објашњава Божен.
Иако је досада неколико пута посетила рањенике на ВМА и сиромашну децу по разним центрима у Србији, најупечатљивији утисак су на њу оставиле избеглице у колективном центру у Раковици.
- Мислим да никада нисам видела да се неко више обрадовао цигаретама од жена избеглица које су пре тога говориле да би све дале за једну паклицу.
У својој несебичној жељи да помогне другима, Божен помаже и појединцима, а не само установама. Пре неколико година, дирнута судбином слепог дечака Ненада Нешовића, платила му је операцију очију у Бостону и боравак његовим родитељима. Дечаку је спасла живот. То је учинило, каже, да се осећа божанствено, а тај осећај не може да се плати."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из највеће новинске архиве на овим просторима, штампарије Борбе, а овај чланак је изашао у "Гласу" 17.5.1999. за време НАТО бомбардовања. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
