Атомска бомба постала је реалност, али њу су само имали Американци.

С друге стране њихови највећи ривал Совјетски Савез покушао је да на сваки начин прикупи потребне информације за прављење њихове атомске бомбе, без кога је равнотежа у свету била незамислива.

У ту сврху Совјетски Савез упрегао је шпијуне и упутио их у оне земље за које се сматрало да поседују неке тајне, знања или научнике, који би довели до информација како направити прву атомску бомбу.

Листа агената била је дугачка, а заинтересованих имена која треба да се ставе под присмотру било је доста. Како у Великој Британији, тако и у САД. Неки су имали срећу, али неки и не, и били су јако брзо ухваћени. Међу именима совјетских агената који су тражили нуклеарне тајне незаобилазно је било име Рудолфа Ивановича Абела.

Рудолф Абел важио је за прекаљеног обавештајца који је у САД стигао 1948. године. Пре тога успешно је своју каријеру шпијуна градио у Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Француској и на Блиском Истоку.

Историјски подаци говоре, да је управо његово име пажљиво одабрано у обавештајном центру Москве.

Особине које су наведене за Абела биле су следеће: човек бистрог ума, уходани интернационалац, изванредне интелигенције, спретности, знања, са особинама које красе модерног шпијуна биле су савршена препорука да овог пуковника совјетске обавештајне службе КГБ-а пошаљу у САД.

Рудолф Абел у Сједињене Државе стигао је 1948. године. У Њујорку се јако брзо снашао. У Бруклину је изнајмио стан под лажним именом Емил Р. Голдфус познат као уметник, фотограф и пасионирани радио-аматер.

У оптицају је још једно име Виљем Рудолф Фишер. Иначе у холивудском блокбастер "Мост шпијуна", Рудолф Абел био је приказан као трговац полисама осигурања, иако се та уметничка црта провлачи из кроз филм, када свом адвокату Џејмсу Дановану поклања његов аутопортерет нацртан на платну.

Није прошло много времена, а Абел је почео Совјетима да доставља огромну количину информација, које су биле јако вредне.

Његови фото снимци и баратање микрофотографијом било је далеко од професије. Ту се исказао сав његов таленат. Осим сликања Абел је течно без нагласка говорио и неколико језика, што му је омогућило да остане прикривен да се заиста ради о Американцу, а не о совјетском грађанину.

Информације су само стизале у Москву, што је омогућило тамошњим научницима, да веома брзо постигну циљ и овладају атомском бомбом. Међутим, свака идила има свој крај па тако и Абелова.

О томе постоји више верзија:

Према једној Абелова пропаст уследила је када су Совјети проценили да му је потребна помоћ за слање огромне количине информација о нуклеарном наоружању и ракетама. Шефови у Лубјанки одлучују да му пошаљу Реина Хејхенена. Међутим, по сјајног агента гора испомоћ није могла да стигне и фактички лоша процена Абелових надрежених је овог брилијантног шпијуна гурнула у руке Американцима.

Хејхенен је био прилично немаран агент и уз то алкохоличар, који је стално био незадовољна и што је гунђао и закерао. То је код Абела створило нервозу и забринутост да би могао да буде откривен. Због тога се обратио шефовима и тражио да његов помагач буде враћен у Москву. Када је Хејхенен сазнао да ће бити враћен у Москву одлучио је да пребегне.

Не слутећи ништа Абел је према другој верзији једног дана Хејхенену дао папирић да ће одређене информације бити скривене у хотелу "Латхман". Дао му је и број собе.

Хејхенен је ту информацију предао ФБИ. Агенти су сачекали Абела који се појавио да узме скривену бележницу са мирколистовима и шифрама, односно низ са по пет бројева, однсно то су били кључеви за шифровање .

Било како било тог 21. јуна 1957 ФБИ хапси Абела.

Абел је био оптужен по три тачке: завера да се тајне САД пренесу СССР-у, завера ради прикупљања тајни и пропуштање да се региструјете као страни агент.

Једна од кључних сведока против Абела био је Хејхенен. Управо на основу његовог сведочења Абел је осуђен прво на смртну казну због шпијунаже, која је требала да буде извршена на електричној столици, али кад је адвокат Донован уложио жалбу, казна је преиначена на 30 година затвора.

Шифра којом се служио Абел слична је била онима из Другог светског рата, позната и као шифра Коминтерне. После шифровања део искориштеног кључа се уништавао (био је то систем са једнократном употребом кључа), због чега су сви подаци шифровани кључевима из Абелове књижице остали тајна за ФБИ. Они нису успели да открију шта је све Абел послао централи у Москви. Шифра којом се Абел служио гарантовала је апсолутну тајност информација.

Трећа верзија каже да се бележница са кључевима за шифровање налазила се у специјалном издубљеном новчићу.

Околности су веома ишле на руке Абелу који је дочекао да изађе из америчког затвора и буде размењен за америчког пилота шпијунског авиона У-2 Френсиса Гери Пауерса 1962. године.

Размена је обављена 10. фебруара 1962 године на Глиеницкер Брüцке на реци Хаве који је био граница Западног Берлина и Источне Немачке размењени су амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао СССР шпијунским авионом У2, за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

Пуковнику Абелу остварила се жеља да поново види Совјетски Савез. Више се никад није бавио обавештајним радом у иностранству, али је у оквиру академије КГБ будућим нараштајима агената преносио своја знања и искуства као професор.

О Абелу и осталим совјетским агентима тек после пада с власти Никите Сергејевича Хрушчова Совјетски Савез је признао постојање тајних шпијунских мрежа у иностранству. Совјетски грађани су по први пут јавно сазнали шта су за СССР учинли Абел, Ким Филби, Рихард Зорге и остали агенти.

(Курир.рс)

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".