Крајем августа прошле године породица Балашевић постала је богатија за једног члана, бебу Веру, која им сада доноси посебну радост за Божић. 

– Овај Божић је сасвим сигурно најлепши у мом животу. Колико год да сам као дете имао најлепше божићне празнике са породицом, родитељи су ме припремили на то да ћу највише уживати на сваки свети дан са својим потомцима. Вера нас је ојачала. Неописив је осећај са њом дочекивати сваки други дан, а камоли Божић и наше највеће празнике и свеце. И досадни кишни дани без идеја, уз њу су божији дани. Са њом је све најлепше – рекао је Алекса на почетку, те открио како празник изгледа у њиховој кући.

– Проводимо их онако како смо научени и како треба, у миру препуном радости. Свако прославља на себи најлепши начин тако да, како остатак света, тако и ми. Сви се окупимо, цела фамилија и пријатељи. Празници вреде једино ако се, што би мој отац рекао, њима радују и наше комшије, тако да нас обиђу и пријатељи који имају друге верске празнике и обичаје. Свети дан за све добре људе овог света – објаснио је Алекса, и потом се присетио како су најрадоснији празник проводили када је био дете:

– Сваки 7. јануар у детињству имао је посебно значење, посебне поруке и лекције. Сваки је био попут филмова, али оних најлепших, не знам који бих издвојио. Мој отац је писао и певао о Божићу, Бадњој вечери и Богојављењу, па онда о нашем Светом Јовану... То је био његов и самим тим наш омиљени део године, тада почиње година, све је некако симболично, у неком нашем духу. Свака породица има свој начин, нити ико треба да се угледа на остале. Благо свима који прослављају празнике са својом децом у радости, нади, здрављу, ето, то могу још да додам.

Балашевић је једном приликом рекао да је праву духовну стабилност пронашао управо поред садашње супруге, те смо га питали чиме је она допринела да та духовност буде продубљена и код њега.

– Она се појавила када ми је била најпотребнија, једноставно испунила ме је свом својом добротом и погледом на свет. Као девојчица уз коју сам сваку битку победио, сваку молитву и жељу испунио, сваког непријатеља помирио – рекао је Алекса, којем је 2022. година донела доста радости, брак и ћерку:

– Колико ми је 2021. почела најгоре, толико се завршила најбоље, када сам сазнао да постајем отац. Прошла година ми је досад Божја година, али се молим и надам да ће свака следећа бити још боља и јача, уз веру и Веру. Стигло је моје дете неба, унело у мене неописиву снагу и жељу за животом. Слава Богу, слава Небесима, колико нас је Вера обрадовала и подигла.

Чини се да смо као друштво заборавили на праве вредности, али Алекса није таквог става.

– Мислим да паметни, нормални и морални одувек побеђују. Можда постоји већи број неснађених по којима многи закључују да друштво губи смисао, али нисам дорастао тиме да се бавим. Ипак сам син родитеља који су обезбедили и мене и моје унуке, дали нам све у животу у сваком смислу. Било би глупо да паметујем, нажалост многи се роде на тежем путу, зато се таквима дивим, и верујте упознајем их све више који су сами све победили. Праве вредности су привилегија, нема их свако. Тако да благо свима нама што их имамо, тако ме је бар отац научио – објаснио је Алекса, који ће ћерки пружити задовољство да одраста у великој породици, као што је он са две сестре.

– Наравно, то је мој сан од првих разреда основне школе веровали или не, када сам свом другу и брату из клупе, рекао то онако несвесно као дете, да једног дана двориштем и кућом у којој сам одрастао, трче и харају деца неба. Нисам од оних што би сада сина, а онда опет ћерку, само нека су деца жива и здрава и нека су од неба – истакао је Балашевић, који се труди да не осуствује од куће.

- На многа пословна путовања око филма од Словеније до Бугарске гледам да идем са Никаном и Вером. Филм је за разлику од организације „Мегдана“ везан на три различите државе, наше Словеније, Србије и Молдавије. Никана се најбоље носи, мотивише ме, гура, подиже кад паднем, такви смо од почетка – рекао је Алекса, те открио како напредује снимање филма.

Фото: Принтскрин

 

 

– Ближимо се почетку снимања крајем марта, имали смо огромну част што ће филм режирати легенда као што је Тодор Чапканов. Пристао је као православни брат из Бугарске да помогне нашој скромној кинематографији и “Мегдан” учини европским брендом и у филмском свету – закључио је Алекса.

Алекси отац Ђоле неизмерно недостаје, али осећања за време празника нису тужна, преовладава само љубав.

– За празнике највише осећам његову вечност, а најмање одсуство. Осећам га и видим у сваком благослову, молитви, свећи, на сваком ведром небу, у осмеху и радости сваког мени блиског живог бића – истакао је Алекса.

(Блиц)

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".