Жарко Лаушевић је у ноћи између 30. и 31. јула 1993. године у подгоричком кафићу "Епл", после туче у којој је учествовао са братом, убио Драгора Пејовића (20) и Радована Вучинића (21) и ранио Андрију Кажића. Кобни пуцњи из пиштоља, како је то касније препричавао Лаушевић, десили су се након што су нападнути и након што је видео како му брат Бранимир лежи, док га ударају у главу.

За двоструко убиство глумац је 1994. добио 13 година затвора које је издржавао у црногорском Спужу, као и у Пожаревцу. Пуштен је после поновног претреса из 1998. година када му је казна смањена на четири године које је дотад већ одлежао, потом се одселио у САД (причало се да му је над главом висила крвна освета), а у Србију се вратио тек 2013. године.

Филмски, трагични догађај добио је и своју екранизацију - серију "Пад" која креће са емитовањем на кабловској телевизији. Лауша ће тумачити Милан Марић, а "Нпортал.рс" је решио да прелиста богату архиву "Новости" и у наредним данима ћемо објављивати серијал текстова о том случају.

Фото: репринт Вечерње новости

 

 

Почињемо од првог новинског текста који је објављен дан након трагедије, 1. августа 1993. "Вечерње новости" су тада на готово целој страни објавиле текст који преносимо у целости:

Двоструко убиство у Подгорици у којем је учествовао и глумац Жарко Лаушевић

УБИСТВО БЕЗ ГЛУМЕ

* Према подацима Центра безбедности Подгорице, до туче је дошло између Драгора Пејовића (1973), Радована Вучинића (1972) и Андрије Кажића (1969) са једне и браће Жарка (1960) и Бранимира Лаушевића (1955)

* Инспектори утврдили да су браћа Лаушевић употребили пиштоље и притом испалили више хитаца који су смртно погодили Пејовића и Вучинића, а тешке повреде задобио је и Андрија Кажић

* У тучи је повређен и Бранимир Лаушевић, а медицинска помоћ указана је и његовом брату Жарку

ЈЕДНА, готово, безазлена поноћна чарка у кафе бару између неколико младића са једне, и београдског глумца Жарка Лаушевића и његовог брата Бранимира, са друге стране, трагично је завршена. Живот су изгубили Драгор Пејовић (1973) и Радован Вучинић (1972), обојица из Подгорице.

Фото: репринт Вечерње новости

 

 

Тешко повређени су Андрија Кажић (1969) из Подгорице и Бранимир Лаушевић (1955), такође из подгорице. Обојица повређених налазе се у подгоричкој болници. Лакше повреде задобио је и Жарко Лаушевић (1960). Браћа Лаушевић и Андрија Кажић су лишени слободе.

Кобно добацивање

ОВАЈ тежак случај, који је просто целу Подгорицу дигао на ноге, догодио се прексиноћ, неколико минута после пола ноћи, у кафе бару "APPLE" у Булевару Лењина, омиљеном месту младих Подгоричана из дела града преко Мораче.

Према званичним подацима Центра безбедности Подгорице до туче је дошло између Драгора Пејовића, Радована Вучинића и Андрије Кажића, са једне стране, и браће Жарка и Бранимира Лаушевића, са друге стране.

Инспектори су утврдили да су у тучи браћа Лаушевић употребили пиштоље (деветка) и том приликом испалили више хитаца, погодивши Пејовића и Вучинића, који су убрзо подлегли повредама. Повреде је задовио и Андрија Кажић, али оне нису биле смртоносне.

Цео догађај одвијао се као на филму. И они који су били сведоци тешко успевају да "похватају конце" и предоче тужну слику.

- Невероватно је шта се догодило. Практично, ни од чега дошло је до трагедије - сва узбуђена прича Драгица Богавац, која је пред поноћ послуживала младиће у кафе бару. - Ама, баш ништа није "мирисало" на оно што се догодило. Пре него што су браћа Лаушевић дошла, а било је нешто око пола ноћи, у кафе бару у малој башти, седела је група младића. Неки од њих су наши стални гости. Након што су појели по сендвич, попили неко пиво и неки сок, отишли су преко улице (Булевар Лењина). Једино се задржао, ослоњен на ограду, Драгор Пејовић. Још је јео сендвич.

Повреде

ЈУЧЕ смо у ходнику Центра безбедности Подгорице срели Жарка Лаушевића док су га милиционери спроводили на саслушање. На себи је имао морнарску мајицу, са једне стране поцепану, а по ногама су се видели трагови крви.

Нисмо могли да разговарамо са њим. Жарко је једино успео да нас поздрави махањем руком. Испод једног ока примећивала се модрица. Доктор Михајло Куљиш који је прегледао погинуле и повређене, рекао нам је да је Жарко Лаушевић повређен. Није желео детаљније да описује повреде осталих учесника у овом догађају.

Девојка испрекидано прича, пали цигарету, сва узбуђена више пута понавља: "Па, то је немогуће", "Сви су момци били мирни, а Жарко Лаушевић навраћао је и раније, и прошлог лета је код нас јео ћевапе, рекао је како је дошао јер му се наши ћевапи свиђају"

Према казивању Драгице Богавац, браћа Лаушевић су наручила по пиво и ћевапчиће. Док је старији Лаушевић Бранимир, седео за столом, Жарко Лаушевић се вратио до киоскада види коју салату да наруче.

Пуцњава - за век

- БАШ тада су младићи, који су већ били са друге стране улице, довикивали, били су бучни - прича Драгица Богавац. - На то је, без повишеног тона, Жарко Лаушевић, добацио, колико се сећам, Пејовићу "Што је ова граја". Тада је Пејовић одговорио, опет, кажем, колико могу да се сетим "Што те брига ко граји". Тада је дошло до кошкања. Видела сам када је Жарко Лаушевић падао уз сам зид киоска. Био је обучен у кратке панталоне и морнарску мајцу. Око струка носио је ону торбицу за новац, док му је кожна торба висила о рамену. У кафе бару у то време био је само један гост.

- Када је дошло до кошкања, Пејовићу је у помоћ притекао Радован Вучинић. Сви су се тако нашли у малом простору баштице кафе бара. Наједном је почела пуцњава. Једна станарка нам је причала да је пуцњава трајала "цео век". Није то било рафално вели, седела сам на тераси оближње зграде и готово бројала хице све до 15. Помислила сам када ће та пуцњава престати.

Фото: репринт Вечерње новости, Г. Марковић

 

 

Драгица Богавац је прво ушла у киоск не знајући шта да ради. Са њом су биле још две колегинице.

- Изашла сам са кухињским ножем у руци са којим сам пре резала салату - прича Драгица Богавац. - Баш у том тренутку један младић је истрчао из баште, држећи се за стомак, пао је испред мене на тротоар. У том часу мени је нож испао из руку.

Марина Раонић, девојка која је такође те ноћи радила у кафе бару, узнемирена, и након саслушања у Центру безбедности Подгорице, непрестано уздише. Иако је од догађаја прошло доста времена, никако не може да састави слику шта се десило.

Кајање

ВЛАСНИК кафе бара Бранко Радоичић, блед и узнемирен трља руке и уздише:

- Ма, где ја одох раније кући. Да сам био ту, ово се не би догодило. Ти момци су мене увек хтели да послушају и када би дошло до неких чарки. Били су то добри момци. Никада се овде није догодила ни најмања свађа, а камоли туча.

- Ја сам била у киоску, али сам чула како је нешто јако лупило. Извирила сам и видела како Жарко Лаушевић пада поред киоска - прича окупљенима Марина Раонић. - Нисам видела када су из баште Жарко Лаушевић и његов брат изашли, после свега што се догодило.

Одавно један догађај у граду на Морачи није толико узбудио његове житеље као овај у Булевару Лењина. Тим пре што људи жале и настрадале момке, за које нико нема ружне речи, као и породицу Лаушевић која овде ужива добар глас.

Д. Јолић

*"Нпортал.рс" је решио да направи реконструкцију овог драматичног догађаја и да из архиве у неколико серијала, које ћете моћи да читате у наредним данима, извуче старе новинске текстове и снимке из тог времена. Овај текст, објављен је у Вечерњим новостима 1.8.1993. године, дан после трагедије у Подгорици. *

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".