Часопис "ТВ Новости" објавио је 1982. године текст о "новој звезди", у којем је било речи о Луисовом путу до естраде. Између осталог, дали су реч и певачу, који је објаснио у чему види тајну свог успеха. Текст преносимо у целости:

У животу Љубише Стојановића, једног од безброј дечака који је почетком шездесетих година витлао са децом по Неготину, важну улогу одиграо је - ујак, по професији месар, по афинитетима музичар. И док су Љубишина браћа остајала мртва хладна на звуке укакових плоча са музиком Луја Армстронга, Љубиша се сав претварао у уво. Тако је, захваљујући мајчином брату, заувек формиран укус дечака коме ће до дан данас остати надимак Луис, по добром старом Сачму.

Фото: В. Данилов

 

Кад је дошло време да свако од браће крене својим путем, отац је Луису наменио војну каријеру, сматрајући да ће му дисциплина у официрској школи истерати музичке бубице из главе. Стари је наваљивао, Луис се није вербално супротстављао али је терао по своме све док родитељи нису пристали да га  упишу у музичку школу. Касније се још много тога догађало у његовом животу, али да не дужимо сувише - Луис је данас завршио први степен на Факултету музичких уметности, на одсеку за педагогију. Али, уместо да буде профа у некој школи, он је певач и то од пре неколико месеци веома познат.

У средњој музичкој учио је и соло певање, а и професори који су га волели, и желели му најбоље, сматрали су да његов глас није подесан за оперу и да никада неће догурати даље од хористе. Луис је прихватио савет, тим пре што за опером никад није гинуо, али је наставио да пева јер га је срце вукло, а крв брже струјала чим би мало ритма допрло до уха. Очигледно је судбина већ унапред одредила његов пут.

Фото: репринт ТВ Новости

 

Неко време певао је са групом "Дан по дан", виђали су га по кафанама, могли чак срести по клубовима у Немачкој где је забављао љубитеље разних музичких жанрова, од џеза до циганске песме.

По наговору Влатка Станковића, приватног менаџера, дошао је у "Еуридику", београдски дансинг где је запажен по необичној боји гласа и склоности да понекад, онако за своју душу, запева неку од старих народних песама у сопственом аранжману. Тако су "Не куни ме, не ружи ме мајко", "Кажи, кажи либе Стано" и друге добијале уз основни фолклорни звук и нешто од соула, свинга, понекад џеза. Неким пријатељима се то учинило занимљивим, па су га наговарали да пошаље снимак Продукцији грамофонских плоча РТБ. Ствар је упалила и Луис је данас њихов ексклузивац, а прва плоча му је планула за двадесетак дана.

Фото: репринт ТВ Новости

 

Што се физичког изгледа тиче, заснованог на карактеристичној обријаној глави, с кинеском брадом и брковима, он је настао ненамерно. Пред одлазак у војску, пре три године, обријао се до главе, затим је неко време пустио косу али су га летње врућине натерале да поново прибегне ономе што је данас већ постао његов заштитни знак. Уз то је своју поголему фигуру камуфлирано египатском дугом хаљином, галабијом (свако поређење са Демисом Русосом сматра злонамерним).

Дакле: необичан изглед, необичан глас, необични аранжмани и "оно нешто":

Фото: репринт ТВ Новости

 

- То нешто је срећа, моја срећа да могу оно што други не могу - да доживе катарзу на сцени. Догађало ми се да певам и плачем, догађало се да певам и други плачу. Па кад завршим песму морам да сачекам да се смирим, и да се други смире. Они који то нису доживели не знају шта значи кад одједном осетите неко струјање кроз кичму које се полако пење у груди и хоће да експлодира. Мислим да је то "оно нешто" што ме чини друкчијим од осталих. И није важно што сам сад популаран и што кажу за мене "ено га Луис". Био сам срећан и када тога није било, и бићу ако већ сутра тога не буде!

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 10. новембра 1982. године.*

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".