У даљем тексту користићемо нови календар јер ћемо се тако лакше уклапати у свакодневни животни циклус. Српска православна црква време рачуна по старом јулијанском календару, али се уз стари увек наводе и датуми новог ради практичности и лакшег сналажења у свакодневном животу.
Православни календар за јануар 2023. године
- Први јануар ћемо наставити са постом који се практикује уочи припрема за најрадоснији хришћански празник Рођење Господа Исуса Христа, Божић. Пост иначе претходи сваком великом празнику па тако и уочи Божића, овог радосног празника којим се прославља Рођење Господа Исуса Христа.
Овом лепом празнику претходи и занимљив народни обичај Материце, Детињци и Оци. Три недеље уочи Божића после Свете Литургије када укућани дођу кући мајке и очеви везују децу а она им дају поклоне или обаве неке кућне послиће. То су Детињци. Следеће недеље су Материце, деца ће везивати мајку, наравно симболично, а да би је одвезали она ће им даривати поклоне. То су углавном неке ситнице.Тако и на дан када се обележавају Оци деца ће везати Оца који ће им давати поклоне. Оци падају баш у недељу, првог јануара што је леп почетак године која је испред нас. Ова три празника симболизују породичну повезаност и поштовање, заједништво које је увек било једна од битних одлика православне вере.
Фото: П. Милошевић
- Свети Игњатије Богоносац се прославља 2. јануара. Многим верницима то је слава а пошто је време поста и слава ће бити посна што укључује рибу али не и месо. Овом славом се започиње, може се можда рећи славски круг у 2023. години. Славе би требало обележавати скромно и достојанствено без прегршт хране и пића јер је битно тога дана сетити се свеца који се прославља. Данас се усталио и обичај да се на славе носе поклони, што је непотребно, важно је отићи чиста срца, однети флашу вина и чоколадицу за децу. Прославља се светитељ а не онај који доноси поклоне.
Свети Игњатије Богоносац је био дете када је Господ Исус Христос живео на земљи. У неком тренутку Исус Христос је малог Игњатија узео у руке, загрлио га и рекао ону чувену реченицу… ако не будете као деца нећете ући у Царство небеско… Тако доби име Богоносац јер га је Господ носио у рукама. Стасавши и науком хришћанском обогаћен би постављен за епископа Антиохијског. Свети Игњатије је увео прелепо антифонско певање, наизменично певање из две певнице. Пострадао је од цара Тројана.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Приближава се време Божића, првог од великих хришћанских празника. Рођење Исуса Хрита поделило је време на пре и после Христа. Заправо да се Христос није родио, оваплотио као човек истовремено остајући и Бог, не би било ни осталих постулата хришћанства, Васкрсења које човека уводи у вечност, Духова идр.
- Већ шестог јануара почиње прослављање Рођења Господа Исуса Христа, Божић. Овај радосни празник има највише примеса народних обичаја који се прожимају са црквено литургијском праксом. Овај празник прослављају сви верници а често и атеисти, јер уноси лепо расположење у породицу, окупља сроднике, пријатеље, комшије ширећи позитивно расположење.
Шестог јануара је Бадњи дан и последњи дан поста. Овог дана се припрема риба за вечеру, меси се чесница и колачи, припрема печеница и сви се радују надолазећем празнику.
Фото: Профимедиа
За Божић се припрема печеница – свињско печење и чесница коју сви знатижељно исчекују. То је умешен хлеб у који се стави нека парица, некада је то био златник или сребрњак а данас углавном симболично се убацује нека парица. Она се претходно добро искува и опере. Током Бадњег дана се палио бадњак, младо храстово дрво у дворишту куће. Данас се то дешава испред цркава, а верници се окупе око ватре и свако дода по неку гранчицу. У кућу се уноси тек по која гранчица заједно са сламом а уз букетић се додаје и пшеница, глог, по неки орах. Све то има занимљиву симболику. Када се гранчице дрвета запале симболизују светлост коју је Христос донео човеку загревајући му душу својом љубављу. Слама подсећа на ону на којој је Господ положен у Витлејемској пећини по свом рођењу. Пшеница наговештава добру жетву, глог здравље. Иако подсећа на пагански обичај доношење бадњака и остали обичаји за Божић носе озбиљну духовну поруку. Али наравно то не може да буде изнад литургијског живота, само је украс овог важног празника.
Фото: А. Станковић
- На дан Божића 7. јануара који 2023. године пада у суботу, породица ће бити у цркви на Светој литургији, причестити се а код куће ће дочекати положајника, то је обично млађа особа а јако је важно да прва улази тога јутра у кућу и честита празник. Положајник заправо симболизује Анђеле Божије који су се јавили у витлејемској пећини пастирима и објавише радостну вест о рођењу Исуса Христа. За време божићног ручка се ломи чесница, сваки укућанин узима парче а онај који добије парицу у том парчету хлеба биће, према обичају, посебно срећан током те године.
И поред ових лепих обичаја које подразумева православни календар за 2023. годину, најважније је посветити се молитви, трудити се да се човек покаје, исповеди и причести. Духовници подсећају, ако се човек током поста и припреме за Боћић као и друге празнике, макар ослободи једног греха може се рећи да то време није било узалудно, већ је испунило циљ, угледање на Христа.
Фото: Профимедиа
- У недељу 8. јануара је Сабор Пресвете Богородице и недеља Светих Богоотаца.
- А 9. јануара је слава многих породица Свети првомученик и архиђакон Стефан. Овај светитељ је био први хришћанин који је пострадао за Господа и отуда би прозван првомучеником. Помагао је људима, чинио многа чудеса. Међутим, како је био Јеврејин и својим сународницима говорио да су убили Месију стекао је много непријатеља који су га оклеветали код својих старешина а ови портив Стефана побунише народ. Због тих лажи би ухапшен али се током суђења не одреће свог мишљења а погледавши у небо рече пристунима да види небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога. То разгневи народ те га убише каменујући га. Тако Стефан постаде први мученик који пострада због своје вере у Исуса Христа.
- Нова година, Обрезање Господње, Свети Василије Велики је 14. јануара а ове године је у суботу. Ово је Нова година која се прославља по Јулијанском календару па се назива још и Стара, Православна или најчешће Српска нова година. Треба подсетити да је хришћанство настало у времену када се у свету време рачунало по Јулијанском календару. По том календару су наравно установљени и сви црквени празници. А онда је у 14 веку папа Григроије ВИИИ извршио реформу календара па је тај нови календар назван Грегоријански. Овај календар је био прихваћен у Краљевини СХС али не и у Српској православној цркви. Тако је дошло до размимоилажења у рачунању времена. Отуда и прослављање две нове године.
Фото: спц.рс
- Крстовдан се обележава 18. јануара, то је дан поста. Године 326. десило се да је царица Јелена, мајка цара Константина одлучила да нађе Крст на коме је Христос био разапет. Крст је био сакривен а по казивању једног старца налазио се испод храма богиње Венере. Царица нареди да се копа и пронађоше на том месту три Крста. Не знајући на коме је Господ Исус Христос разапет они овим крстовима додириваше једног мртваца кога су проносили тим путем. А када га додирнуше Крстом на коме је био Христос разапет он оживе.
Фото: Википедија
- Богојављење се празнује 19. јануара, овај празник се веома свечано обележава. Овим празником се обележава догађај који се збио непосредно по крштењу Исуса Христа у реци Јордану. Небеса су се отворила а Свети Дух у облику голубице сишао је на Исуса Христа док се истворемено чуо глас са неба: “Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи.” Дакле, десило се да се по први пут Исус објавио свету као Богочовек зато се овај празник и назива Богојављење, јер се Бог јавио човеку. На празник Богојављења у цркви се на литургији дешава освећење воде. Богојављенску воду верни узимају и носе својим кућама па је користе током целе године. Она се не квари а верни је пију верујући да им помаже у излечењу душе и тела.
Фото: Ж. Кнежевић
- Празник Светог Јована Крститеља или Јовањдан се прославља у понедељак 20. јануара. Свети Јован Крститељ назван је још и Пророк, Претеча и Крститељ Господњи. Овај празник се свечано прославља у многим црквама посвећеним овом светитељу, слава је бројних породица. Слава је иначе једна од битних одлика православних Срба. Тога дана се прославља светитељ који се сматра заштитником породице и куће у којој се слава обележава. Мисли се да Срби славе оног Светитеја на чији су дан њихови преци примили Свето Крштење, те тако и назив Крсна слава. Зато се слава обележава свечано и достојанствено, уз скромну трпезу и заједништво у породици и са гостима који долазе да честитају празник. Неколико дана пред славу свештеник долази у кућу верника који слави и освећује водицу од које ће се направити славски колач. Славски колач симболише Христа који је хлеб живота а ту је вино којим се колач прелива које је симбол крви која је текла из Христових рана. За славу се спрема и славско жито које је у хришћанству симбол вечног живота, смрти и васкрсења. Када се жито посеје оно умире па клија, из њега се развија нови клас и нови живот. На слави је неопходна и свећа. Све ово верник ће однети у цркву уочи славе а свештеник ће преломити колач, очитати молитве за здравље и благостање укућана и гостију.
Фото: Википедија
- У јануару, 27. у петак, прославља се Свети Сава први српски архиепископ, Савиндан. То је и школска слава, овај дан је и слава бројних породица, удружења, институција.
Укратко о животу Растка, касније Светог Саве , који се родио 1169. као најмлађи син Стефана Немање великог српског жупана. Једном приликом на њихов двор дођу монаси са Свете Горе и кад кроз разговор сазна да живе онако како би он желео, млади Растко крете са њима на Свету Гору. Отац посла за њим потеру и сазнаде да је он у манастиру Светог Пантелејмона. Да га не би вратили на очев двор он се замонаши и тако остаде у манастиру. Уместо световног имена Растко доби монашко Сава.
Фото: Википедија
После извесног времена и Савин отац Стефан Немања у монаштву Симеон закалуђерио се у Студеници и отишао на Свету Гору. Занимљиво је да обично прво отац прихвати монашки подвиг а тек онда син али овога пута син је био тај који је инспирисао оца да крене синовљевим путем.
До тада на Светој Гори није било српског манастира али грчки цар даде одобрење да се обнови један порушени манастир. Тако Срби подигоше манастир Хиландар који и до данашњег дана светли онима који желе да ходе путем Христових заповести.
Свети Сава је на Светој Гори написао Типик Светог Саве, правила понашања монаха, као и Житије свога оца Преподобног Симеона.
Дошавши касније у Србију подизао је цркве, учио народ вери и понашању у цркви, подизао школе и болнице. Године 1219. добио је аутокефалност, самосталност Српске правосалвне цркве и постао њен први архиепископ.
Путовао је у Александрију, Вавилон, Египат, био на Синају, Антиохији а свуда је дочекиван с поштовањем и срдачношћу. На путу ка отаџбини разболе се и упокоји у Бугарској. Касније су мошти, тело Светог Саве пренете у Београд али су га Турци, по налогу Синан паше, 1595. године спалили.
Фото: АТА имагес
На дан када се прославља Свети Сава одржавају се у његову част бројне манифестације на којима се говори о животу Светог Саве и његовом значају за српски народ.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
(доминомагазин)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
