РУКЕ СУ МИ БИЛЕ ЗАГНОЈЕНЕ ОД ХЕРОИНА: Тешка исповест Феђе Штукана - "стид ме је било да умрем пред тим дететом"

Феђа Штукан, домаћој публици познат је по улогама у филму "Нечиста крв - грех предака" и серији "Клан".

У великој исповести за "Блиц" говорио је о тешким тренуцима у животу, пороцима и томе како је успео да се ишчупа из пакла званог дрога.

Изазвао је велико интересовање публике на београдској промоцији аутобиографског романа, где је описао свој живот који није био нимало лак.

Осврнуо се на најтеже тренутке у животу који су му се урезали као нож, говорио о томе како је 15 година био наркоман и како је размишљао о самоубиству. А онда му је рођење сестричине отворило очи и пробудило борбу за животом.

- Моја сестра је родила ћерку, а ја сам био у тешкој кризи ту ноћ. Назвала ме је да дођем, да јој помогнем да оде до болнице. Пошто сам у кризи, дилери не раде после 22, 23 сата, а ово је био негде око 2 - 3 ујутру... И ја одем са њом у болницу и сачекам испред врата, док ме нису пустили да уђем и кризирам у ходнику.

Само чекам да сване јутро, да се дилер пробуди око 10 и само мислим о томе кад ће се пробудити и како ја отићи до њега. У тим мојим мислима ми око 4 - 5 ујутру износе Роману, дају ми је у наручје. Апсолутно немам однос према томе јер сам у кризи, размишљам само о хероину. Не интересује ме тада апсолутно ништа, ни сестра ни њено дете.

Моја хемија мождана је тотално измењена, то више нисам ја него је то монструм који једе ту посебну врсту хране, оно што сам пробао теоријом жохара да објасним. Јер хероин, кад се о томе прича, не могу да причам овоземаљским језиком јер једноставно не могу да опишем то. Зато сам пробао неким алегоријама да то некако опишем.

Дали су ми дете, а моје руке су биле загнојене. То се зове "оут", кад промашите вену и натекне све, загноји се, буде црно, црвено, зелено, разних боја.... моје руке су биле такве, свуда, читаво тело. Већ одавно се све повукло, све вене, па нисам имао ни где да се поправим. У чело, вратне вене, гениталије, тамо где је остао било који комад крвног суда он је страдао.

Сад, и те руке су биле такве и ја држим дете у рукама и размишљам да је то можда последњи пут да је видим, да је то живот који се родио, а да један живот сад одлази, да ће њој родитељи рећи како је имала ујака који је умро од неког рака, вероватно би је слагали. И тада сам некако укапирао да би можда било паметно да наставим да живим. Стид ме је било да умрем пред тим дететом - рекао је Феђа Штукан.