ОЛГА ЈЕ ЖЕЛЕЛА ДА ПОСТАНЕ ЛЕКАР Једна улога је скупо коштала

Драмска уметница преминула је 2001. године, а данас је се и даље сећамо захваљујући невероватним ролама у филмовима и серијама, али и наградом на фестивалу у Алексинцу, која носи њено име, а њоме се награђује најбоља млада глумица.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

Олга је забележила више десетина филмских и телевизијских улога, као и безброј позоришних, али је у мислима публике на нашим просторима прва асоцијација на њу "Позориште у кући", серија у којој је играла џангризаву ташту госпођу Снежану Николајевић.

Замало да не постане глумица

Рођена је 20. маја 1921. године у Хоргошу, а још од малих ногу била је помало ексцентрична и заљубљена у јавни наступ. Наводно је још као девојчица била очарана позориштем, али није ни помишљала да би од глуме могла да живи.

Уписала је Медицински факултет у Београду 1940. године и завршила један семестар, али је Други светски рат и окупација Краљевине Југославије прекинуо њено школовање.

Олга Ивановић се тада упутила да помогне борцима. Била је распоређена као болничарка у импровизованој војној болници у Алексинцу, а ово тешко и болно искуство натерало ју је да схвати да лекарски позив можда ипак није за њу. Те је по окончању рата и повратку у Београд потражила нови животни позив.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

- Дошла је јесен, факултети су поново почели са радом и ја сам, као по некој инерцији, дошла у Београд да наставим студије. У то време нисам имала појма да постоје неке глумачке школе, а и ако сам знала, било ми је то тек негде на периферији свести. Али, инфицирана оним мојим аматерским глумачким вирусом и још увек добро загрејана радом на сцени, у Београду сам потражила одговарајућу средину.

Како смо се Мића Томић и ја познавали још пре рата, а он је већ био у београдском аматерском позоришту "Лола Рибар", ја га замолим да ми помогне да се и ја укључим у њихов рад. Међутим, човек који је руководио тим аматерским позориштем одбио је моју сарадњу и ја сам дуго била веома повређена тим гестом.

Сматрала сам да сам ја аматер као и они, и да ми је ту, са њима, место. Можда је то било и добро, јер да су ме примили можда бих остала само аматер, студирала медицину и помало играла за своје задовољство, а онда после завршених студија постала лекар. Баш то што сам се осећала одбаченом, окренуло је у мени неку нову снагу. Сада сам хтела по сваку цену да уђем у тај затворени круг - испричала је својевремено Олга за ТВ Новости и додала да јој је у томе "помогао случај".

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

Како је истакла, у новинама је видела позив за аудицију Народног позоришта, када је одмах одјурила у канцеларију Исака Амара и на питање шта жели рекла да је дошла да поднесе молбу за аудицију. Добила је одговор да је закаснила и да је аудиција већ одржана, али да ће се нова организовати за 10 дана.

Требало да отпутује, али је одлучила да остане у Београду како би окушала срећу, те је спремила монолог Јулије из Шекспировог "Ромеа и Јулије". У комисији су била велика имена, највећа: Милан Предић, Велибор Глигорић, Милан Ђоковић, Раша Плаовић, Мирко Маринковић, Страхиња Петровић...

- Заузмем позу и кренем. Али, после неколико реченица осетим како ми нешто смета. Смета ми то што сам тако близу њих, што нисам на позорници, и што ме та близина деконцентрише. Све ја то њима лепо кажем, опет једним ужасно самоувереним тоном. Марко Маринковић ме доста иронично мало "поклопи" и ја наставим са монологом. Међутим, опет сам деконцентрисана и поново правим још један "гаф": узимам књигу коју сам понела да ми се нађе за сваки случај, отварам је и стављам пред Велибора Глигорића лично, са следећим текстом:

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

"Будите љубазни - ако ми негде стане мозак, ви ми само мало помозите". Можете замислити његов израз лица?! - испричала је једном, увек насмејана Олга. — Ипак, он је прихватио ту књигу, а ја сам верглала мој текст, док су се они немо згледали и дошаптавали. На крају су ми рекли да сам оставила на њих одређени утисак (могу да замислим какав), али да то што сам показала није довољно и да нисам баш направила најсрећнији избор када сам се одлучила за Јулију.

Ипак, добила је савет да покуша још једном, а Олга је истакла да је веровала да јој је у томе помогло што је лепо изгледала.

- Била сам као покисла. Отишла сам кући с намером да никада више не покушам. Мислила сам: "Шта се ја ту петљам, имам свој факултет, бићу лекар и шта ће мени та узбуђења и нервирања!" Једном речју, баталим сав тај посао и напустим сваку помисао да постанем глумица. Али, једног преподнева, шетајући, сретнем на улици Страхињу Петровића и он ме се наравно сети. Приђе ми и упита шта је са мном, што се не појављујем, на шта ја кажем да ми је свега доста и да сам решила да се никада више не појавим на било каквој аудицији. Али ме он охрабри говорећи ми да ја имам "неког штофа", да нисам без талента и да пробам још једном. И ја пробам, још једном, иако сам се заклињала - "никад више". И тог пута успем - поносно је причала Олга.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

Одласци на даске које живот значе за њу су подразумевале да имитира један живот.

- То моје одлажење из болнице "на даске", у један свет "кобајаги", у један живот који је у ствари имитирање живота, у коме свака трагедија после спуштања завесе личи на буђење из сна, то је оно што ме је привукло. У болници сам доживљавала прави живот, тамо није било буђења, а овде сам могла на сцени да доживљавам и трагедије, и страсти, и љубави, а да се после завршене сцене поново пробудим, као обичан, нормалан човек - причала је Олга.

Брак

Олга се, удавала два пута - први пут с 26 година, а други са 30, и из тих бракова је имала двојицу синова. Како је једном приликом објаснила "никад је нико није просио", макар не у оном уобичајеном смислу, већ су јој се бракови спонтано догодили из великих љубави.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

 

Госпођа Николајевић

Њена најпопуларнија улога - госпођа Николајевић - донела јој је много успеха, обожавања и поштовања, али је она истицала да није све било тако блиставо. Колико јој је Николајевићка донела, толико ју је ограничила, јер су је сви видели као тај, маестрално одигран, лик.

- О да, то је мач са две велике оштрице. Ја бескрајно волим тај лик, морам бити поштена и рећи да ми је много радости дао, али још више горких пилула. Да ли знате да ја после “Позоришта” пуних пет година ништа нисам заиграла, ни на телевизији, ни на радију, ни у позоришту.

Као да сам у свести свих поистовећена са Николајевићком, као да сви мисле да више ништа не бих могла да одиграм, као да ту Снежану више не могу да скинем са себе. Па, била сам глумица и пре тог лика. Срећом, “Позориште у кући” је дошло при крају мог глумачког хода, а не на почетку. Но, не треба се још предавати - рекла је једном приликом.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/yugosound

Последње године живота Олга Ивановић провела је повучено и далеко од глуме и јавности, а преминула је с 80 година 14. септембра 2001. у Београду.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из приватног албума - Драган Зарић

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".