Србију је потресла прича о младом Београђанину Ивану С који је, нажалост, изненада преминуо у 32. години од последица можданог удара. Његова породица није имала чак ни за сахрану, али су се житељи Борче, где је овај млади човек живео, ујединили и прикупили новац како би помогли Ивановој болесној мајци да организује последњи испраћај за свог сина.
Трагично је како је један млади живот престао и то услед болести која није типична за младе људе. С друге стране шлог је водећи узрок смртности и код мушкараца и код жена у Србији, а сваке године око 28. 000 људи у нашој земљи претрпи.
У развијеним земљама, које имају озбиљну статистику и епидемиолошке податке се зна да готово сваког минута једна особа оболи, а свака три минута једна особа умре од последица можданог удара. Нажалост, пацијенти који умиру од шлога су све млађи, нарочито у постковид периоду. То је потврдило и Друштво неуролога Србије које је урадило истраживање о искуствима терцијарних здравствених установа са неуролошким поремећајима везаним за ковид инфекцију које показује да је дошло до повећане учесталости можданог удара код млађих особа уз повезаност ових догађаја са ковидом-19.
Мождани удари, су према подацима Америчког удружења за срце, генерално у порасту код млађих људи. Сматра се да је главни разлог хипертензија, један од фактора који доприноси појави болести у млађој животној доби, али и пушење, гојазност, смањена физичка активности, дијабетес…
Време је најважнији фактор у лечењу
За успешност лечења можданог удара најбитнији фактор је време, јер од њега зависи колико ће нервних ћелија умрети и колико ће оштећење бити. Ако се мождани удар не лечи, сваког минута умире 2.000.000 нервних ћелија.
Прочитајте још
- Што пре схватимо да се догодио мождани удар, лечење ће се пре започети. Веома је битно да сви знају симптоме и знаке можданог удара, јер се не мора нама десити катастрофа, већ нашим најближима, а наше знање ће бити пресудно у тим тренуцима. За докторе је такође веома битно да знају када су сметње почеле, које сметње сте имали, од чега се лечите, али и коју терапију сте претходно узимали – објашњава прим. др Марјана Вукићевић, неуролог у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду.
Служба хитне помоћи је прво место на које се треба јавити, зато што ће они одредити који је најбољи пут за ваше лечење. Лекар хитне помоћи ће вас питати за податке о почетку и току болести, претходним болестима, навикама...
- Измериће крвни притисак, урадити ЕКГ, неуролошки преглед и након сумирања налаза, упутиће вас или одвести до најближе и најбоље установе у односу на ваше стање. У случају сумње на крварење у мозгу прво место је неурохирургија, а ако се сумња на инфаркт мозга, неуролошко одељење – наводи др Вукићевић.
Према њеним речима у свету и код нас постоје развијене јединице за мождани удар, које омогућавају најбољи исход лечења.
- У њима ради обучен кадар који може реаговати у свакој ситуацији. Осим ових основних, постоје и напредне јединице за мождани удар, где се мултидисциплинарно лече сложенији случајеви можданог удара.
Који симтоми указују на мождани удар?
Сваких 20 минута једна особа у Србији доживи мождани удар, сваких 60 минута неко умре од можданог удара, а један од разлога високе смртности је недовољно знање о симптомима можданог удара и хитности реаговања. Разлози кашњења су многи, али најчешћи су непрепознавање симптома, продужен транспорт, неодлучност неуролога, отпор према инвазивним процедурама и недоступност свих чланова тима за ендоваскуларне процедуре.
Уколико вам се изненада искриви лице, имате проблем с говором, трну вам рука или нога, а вид вам је замућен, одмах позовите Хитну помоћ или отиђите до најближе здравствене установе јер ови симптоми указују на мождани удар.
Опаснији од саобраћајки
Мождани удар је најчешћи узрок тешких и трајних инвалидности код одраслих, чешћи и од саобраћајних повреда. Од укупног броја броја пацијената трећина остане потпуно или скоро потпуно неспособна за рад, трећина уз туђу помоћ може нешто да ради, а трећина остане с минималним дефицитом и може да се врати.
Осим што узрокује физички хендикеп, мождани удар представља други по учесталости узрок деменције и депресије код пацијената. Неки пацијенти се физички и моторно опораве и могу рецимо да ходају, али имају такозване васкуларне деменције, па с функционалног становишта опет имају неки облик инвалидности. Поремећај говорне функције честа је последица можданог удара. Она можда не представља тако велики и видљив проблем као када неко остане непокретан, али са становишта функционалности, ако неко не може да говори нимало или слабо и не разуме шта му се говори, а то јесте више него озбиљан проблем.
(Блиц жена)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
