Иницијативу је покренуо председник скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић, а усвојена је на скупштинског седници. Овај споменик биће постављен у парку на Градском тргу.

- Слободан Стојановић је канонизован од стране Српске православне цркве што даје додатно на значају и важности, зашто та биста треба да буде у граду Бијељина и то неће бити само биста Слободану Стојановићу него свој трагично пострадалој деци у ратовима које овде нажалост имамо врло често - рекао је Ђурђевић.

Идејно решење, израда споменика и сви пропратни радови постављања споменика и његове монтаже поклон су породице Мирковић која се бави каменорезом, преноси АТВ.

- Ради се о споменику који је направљен у нашој породичној радионици у Бијељини. Урађен је од гранита, може се рећи врсне категорије. Може трајати стотинама па и хиљадама година, а у склопу тог споменика је и рељеф који је финансирала борачка организација Републике Српске. Рељеф са ликом Слободана Стојановића - рекао је Драго Мирковић, каменорезац.

На споменик биће уклесане поруке умних људи и знаменитих песника. Његова висина износиће четири метра и 19 центиметара. Преостаје само да Градска администрација у најкраћем року одговори захтевима за одобрење локације.

Слободанова горка судбина

Дванестогодишњег Слободана, у родном селу Каменица, након монструозног мучења убила је Елфета Весели.

Поступајући по захтеву Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске су је ухапсиле у Кантону Њушател 25 година након злочина. Осуђена је на 10 година затвора. Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом крајем децембра 2019. године повећало је Елфети Весели затворску казну са 10 на 13 година за убиство малог Слободана. У казну је урачунато време које је провела у притвору од 24. марта 2017. године, као и време које је провела у екстрадиционом притвору.

Тело дечака пронађено је месецима након убиства у масовној гробници на Жлијепцу и сахрањено у Дрињачи.

Слободанова породица је наиме била принуђена да напусти своје родно село. Дечак Слободан је туговао за својим псом који му је остао код куће. Често је тражио да оде назад у село, одвеже пса и доведе га код кумова. Родитељи су га одвраћали од те идеје, али се тешко мирио са тим. Неодустајући од своје намере Слободан је 27. јула 1992. прошао кроз барикаде и отишао у правцу родне куће да би довео свог пса. Његовог оца Илију, који је у то време био у Зворнику, о Слободановом нестанку обавестила је локална команда српске војске.

Његови родитељи никад нису преболели смрт свог детета.

(Курир)

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".