Ко зна колико је људи прошло крај напуштене, али очуване приземне куће, непосредно уз шеталиште у Сијаринској Бањи, не слутећи какве тајне она крије. То је кућа у којој је рођена Вера Пешић, четвороструки обавештајац највишег ранга, која је током Другог светског рата, вешто манипулишући информацијама, са само двадесетак година одлучивала о животу и смрти. Кретала се у највишим београдским круговима и постала сарадник врха немачке, француске и енглеске обавештајне службе. Мрежа Вериних сарадника била је толико развијена да су на њој могли да јој позавиде и много искуснији оперативци. Стрељана је са само 25 година, у месту у коме је рођена, али је њена кратка биографија вредна филмског платна.
Ово је утисак и после читања романсиране биографије српске шпијунке, коју је пре петнаест година написао Лесковчанин Никола П. Илић, засноване на аутентичним догађајима и документима из архива ондашње Удбе. Вера је открила тајни пакт Хитлера и Стаљина о нападу на Пољску, спречила је дизање у ваздух немачке агентуре које су планирали Британци, једино је она успела да Албанце увуче у четнички покрет, а због њеног хапшења смењен је чак и један министар.
Фото: Архива Борбе
Вера Пешић је била изузетно лепа и интелигентна жена. Говорила је шест светских језика. Међутим, кажу да је направила "типичну женску грешку", јер се заљубила у Карла Лотара Крауса, шефа обавештајне службе Гестапоа у Београду, и због те љубави прешла у отворену колаборацију са фашистима. Његову наклоност је наводно придобила и тако што му је спасла живот дојавом да му се спрема атентат. Британци су потом за њом расписали потерницу, па чак и награду, али су је 1944. године, заједно са мајком, стрељали четници код данашње аутобуске станице у центру Сијаринске Бање.
Вера је рођена 1919. године у имућној породици пензионисаног начелника Лесковца Милана Пешића и Анђе Радовић, ћерке тадашњег председника бањске општине.
Прочитајте још
- Старији мештани су ми причали да је Верин отац инсистирао на њеном школовању, али се она, након пропалог брака, убрзо после очеве смрти 1936. године, одселила за Београд. Кажу да је за само три године постала један од највећих шпијуна у југоисточној Европи и да је у свему уживала и велику подршку њене мајке Анђе, коју овде памте само по злу. Вера је била хладна жена, међутим, знала је да покаже емпатију према људима из овог краја. Син једног од вођа партизанског покрета ми је причао да је његовом оцу и још једном познанику спасла живот тако што их је у последњи час извукла из "стрељачког конвоја" - прича нам Драган Денић из овог места.
Сарађивала је и са четницима, који су јој дошли главе. Седам месеци пре стрељања ухапшена је на путу између Медвеђе и Сијаринске Бање. Била јој је, међутим, довољна једна ноћ да заведе четничког војводу Ђурића, а ускоро и да посредно командује његовим јединицама. Војводу су побуњени саборци ухапсили, а Веру и њену мајку одмах стрељали. Убрзо су схватили да су погрешили, јер су од Вере, иако је званично радила за Немце, корисне информације стизале и савезницима, али и четничком и партизанском покрету, јер је била члан Централног комитета КПЈ.
- Наводно их је молила да јој не пуцају у главу, да би на "онај свет отишла лепа", што је капетан краљеве војске Илија Бувски, кажу, испоштовао. Кућа им је после рата национализована. Једно време је била амбуланта, а данас се не користи - објашњава Денић.
Пред почетак Другог светског рата, због сарадње са Немцима, Вера је избачена из југословенске тајне службе, па је потом и ухапшена. Љубавник Краус успева да је ослободи и шаље је у Беч, где је, наводно, упознала Адолфа Хитлера, а по повратку у Београд радила је као дописник немачких новина. Поново је ухапшена након Мартовског пуча 1941. године. Кратко време је провела у затвору у Лебану, а почетак рата је дочекала у родној Бањи. Краус је поставља у централу Гестапоа у Београду, где упознаје Паула Бадера, команданта окупиране Србије, а паралелно се виђа и са Драгомиром Јовановићем, шефом Специјалне полиције у Београду.
Уцена
Била је веома опрезна, прерушавала се, мењала документа и, захваљујући томе, па и срећи, избегла је неколико покушаја убиства. Верује се да је велики број комуниста пуштен из заробљеништва по Верином налогу, али и да су многи партизани, националисти и четници убијени зато што је она то тражила. Због седења на више столица, Британци су јој главу уценили на чак 300.000 фунти.
Споменик Верином оцу Милану Пешићу сведочи о некадашњем богатству ове породице
- Вера и њена мајка Анђа су биле страх и трепет. Моја мајка је причала да је морала да их моли за живот свог брата, који је био оптужен за сарадњу са партизанима. Вера би можда и помогла, али је Анђа била неумољива - испричала нам је мештанка Сијаринске Бање која је у време Верине смрти имала само шест година. Верин кратак живот прати много контрадикторности, али је чињеница да су се иза једне наизглед крхке жене крили велика снага, утицај и моћ. Мештани Бање су је избегавали или су усиљено били срдачни у комуникацији са њом. Плашили су се, јер је један Верин миг био граница између живота и смрти.
ЛЕПОТА И ШАРМ
ВЕРУ је у свет шпијунаже наводно увео официр Генералштаба Југословенске краљеве војске Славко Радовић. За кратко време постаје најбољи полазник курса за обавештајце. Брзо је савладала и манире високог друштва, као и плесне вештине. Убрзо се повезује са комунистима, па од првих дана у служби, практично постаје двоструки агент. Задатак да се инфилтрира у шпијунске мреже Немаца, Британаца и Француза вешто је испуњавала користећи своју лепоту и шарм, којима нису одолевале ни вође страних агентура у српској престоници - мушкарци, али ни жене. Пошто се вешто представљала као радник Генералштаба наше војске, сви су покушавали да је врбују за своје интересе, несвесни чињенице да су они тако заправо постали плен ове бањске лепотице.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
