Југославенски комунистички револуционар, агент Коминтерне, политичар и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито рођен је 7. маја 1892. године у Кумровцу, где је завршио четверогодишњу школу.

Он је био седми од петнаесторо деце. Родитељи Фрањо и Марија Броз били су сељаци и водили тежак живот. 

Мало је, међутим познато како је Јосип Броз добио свој чувени надимак Тито. У партијским документима, пре одласка на робију 1929. године Броз је употребљавао конспиративна имена "Георгијевић" и "Загорац".

Историчари и биографи који су се бавили Титовим животом често објашњавају да су оваква конспиративна имена била обавезна у комунистичкој интернационалној организацији, те да се врло рано установило право да руководећи кадрови илегале користе по више псеудонима (лажних имена). У записницима са седница Централног комитета августа 1934. године први пут се бележи у рубрици присутних нашло име "Тито".

У прошлости било је доста неоснованих и произдољних тумачења у погледу кодног имена Јосипа Броза. Псеудониму "Тито" често је тако приписиван мистериозни и симболички карактер, иако је кодно име креирано прилично једноставно. 

Фицрој Меклејн, вођа британске мисије у окупираној Југославији током Другог светског рата, и човек који је тих година био лично близак са Титом, дао је наводно једно занимљиво објашњење настанка овог кодног имена. Судећи по сачуваним причама Меклејна, југословенски маршал је у току опкупације позивао к себи људе и давао им упуте шта треба да раде. "Ти ћеш да урадиш то, а ти то, наводно је говорио. Учесталост оваквих изјава допринела је да га његови пријатељи почну звати Тито. 

Иначе, према тврдњама хрватских историчара и лингвиста име Тито се јавља у хрватској Загорју и северозападној Хрватској још у 18. веку. Стога, посебна теорија истиче како је Јосип изабрао управо то име као асоцијацију на своје загорско порекло.

У току својих илегалних активности на подручју Краљевине Југославије (Комунистичкој партији Југославије од 1921. била је забрањена политичка и јавна активност), Јосип Броз се користио различитим конспиративним именима током париода од 1920-их до краја Другог светског рата. 

На задатку у Словенији звао се "Руди", током боравака у Москви и уопште у преписци са Коминтернон био је "Валтер". У Паризу све звао "Ото", а током илегалних кретања по Југославији користио је лажна документа као инжењер Славко Бабић, инжењер Иван Костањшек или инжењер Томанек. У бројним лажним пасошима његова слика стајала је уз енглеског држављанина Џарлсона и Грка Спиридона Мекаса. У препискама међу комунистичким илегалним ћелијама ословљаван је и као Томо, Виктор, Ивица, Новак и Стари. 

По броју псеудонима које је користио чини се да је уживао у мењању идентитета. Тако је своје радове и расправе потписивао и као: Тито, Драгомир, Валтер, Титерман, Веик и Вик. Знао је потписивати се и само иницијалима попут Т. или Т.Т. На такав начин најчешће је и потписивао своје чланке у партијским новинама.

Тако је кодно име Тито до почетка Другог светског рата постало све познатије и ауторитативније у широком кругу чланова и симпатизера КПЈ, иако је због конспиративног начина рада заправо мало људи било у прилици да лично сретне правог Тита, а још мање оних који нису знали стварни идентитет скривен иза тог имена. Стога је било природно да се врховни командант новооснованог штаба партизанских одреда Југославије у лето 1941. потпише са "Тито".

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".