Када је 22. октобра 1974. године шведски Интерпол затражио од централе да објави "црвену потерницу" за Жељком Ражнатовићем, београдски Интерпол обавестио је друге земље да је у периоду од 1970-1972. године "ово лице у Југославији више пута осуђивано прво као малолетник, а затим као пунолетно лице.
Пресуде су изрицане због "крађа, тешких крађа и оружаних пљачки". Аркана су многе земље света теретиле с још осамнаест година затвора. То му је стајало изнад главе када се први пут вратио из иностранстваа у Београд, почетком 1980-их.
ФОТО: Архива
Тада се већ по граду причало да је Аркан пријатељ Станета Доланца, министра савезне полиције. По извештају с једног суђења из 1983. када је у Улици 27. марта пуцао на два полицајца, у његовим генералијама уписано је - радник Савезног СУП-а. После се причало да је његов отац Вељко Ражнатовић, иначе пуковник ваздухопловства ЈНА, тада викао по судници - Реци, Жељко, реци свима што си радио за Југославију вани, реци да сви чују!
У једном од интервјуа, осврћући се на тај детаљ, Жељко Ражнатовић је изјавио - А и да сам радио за Државну безбедност, где се о томе прича? Јел' прича ЦИА? Јел' прича Moсад? Ко о томе прича? Па зато се и зову тајне службе. Зна се само да оне постоје и - тачка.
Прича каже да је забринути отац Вељко Ражнатовић баш те 1972. године отишао код Доланца и замолио га да се брине о Жељку. Доланц је добро одрадио свој посао.
Вељко Ражнатовић - пуковник авијације ЈНА
Али, ко је био Вељко Ражнатовић, отац озлоглашеног Аркана? Вељко је рођен 1920. године у Ријеци Црнојевића, код Цетиња. Као омладинац се прикључио омладинском револуционарном покрету и 1939. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је маја 1941. године.
Након окупације Југославије, 1941. године учествовао је у припремама оружаног устанка. Био је учесник Тринаестојулског устанка, а потом је радио као илегалац на Цетињу, где је био члан Окружног комитета КПЈ за Цетиње. После је прешао у јединицу, где је обављао дужности заменика командира и командира чете. Потом је био члан Политодела Десете крајишке ударне бригаде, члан Политодела 23. српске дивизије и заменик политичког комесара 46. српске дивизије.
ФОТО: Архива/Википедија
Августа 1945. године био је постављен за политичког комесара Ваздухопловног војног училишта и радио је на стварању нових пукова и ваздухопловних база. Посебно је био ангажован на организовању Команде Ваздухопловног војног училишта, као и наставног одељења и одржавању наставе. Касније се налазио на служби у Брежицама у Словенији, Загребу и Панчеву.
Био је ожењен Славком Јосифовић, која је преминула 2012. године и са којом је имао ћерке Мирјану, Јасну и Биљану и сина Жељка Ражнатовића Аркана, који је убијен 2000. године у хотелу "Интерконтинентал".
Вељко Ражнатовић носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и Орден партизанске звезде трећег реда. Умро је у Београду 1986. године у 66. години.
(Мондо)
