СЛИКЕ ИЗ КАСИДОЛА Гага у родном дому '91 - зеленило, овце, пољопривреда, а највеће изненађење у њеној ДЕВОЈАЧКОЈ СОБИ

Далеке 1991. године, екипа часописа "Сабор" била је у посети родној кући тада младе певачице у Касидолу. Драгана и њени најближи са задовољством су угостили новинаре и показали им своје имање, стицано годинама вредног рада.

Нарочито је занимљиво да је Драгана истакла да не бежи од пољопривредних послова, упркос томе што се прославила на естради, што је за многе представљало изненађење. Скромна и весела, Драгана је сведочила о томе колико воли своје село, а породица није крила да највише сања о њеној свадби. О томе како је изгледао живот у Касидолу детаљно прочитајте у тексту који преносимо у целости:

Касидол, село надомак Пожаревца, слично је стотинама других у Србији. Слично по вредним људима, дарежљивој земљи, опојним мирисима ливада, новоасфалтираним улицама, све бројнијим велелепним кућама... Слично, али не и исто. Из Касидола млади ретко одлазе, а и кад оду, радо се враћају. У овом живописном, ових дана помало сненом пејзажу, то ваљда и врапци знају, живи једна од најсјајнијих фолк-звезда, Драгана Мирковић.

Тек ту, на лицу места, потпуно је јасно да у њеним честим, уверљивим хвалоспевима родном крају нема ни трунке позе. Млада Касидолка је у њега просто заљубљена! Дочекује нас на капији са чувеним, прелепим широким осмехом, блиставих очију убеђујући нас да не треба да се плашимо претећег лавежа чуваркуће Гоге. У дому Мирковића, новинари су чести и радо виђени гости. И не само они. Дан пре наше посете, ови дружељубиви људи, познати по гостопримству, угостили су гомилу рођака и пријатеља међу којима је био и Драганин незаменљиви менађер Рака Ђокић.

- Била нам је слава и то је увек прилика да се код нас скупе сви које волимо. Једне године нам је дошла и Брена. како су се само моји земљаци изненадили! После су ми причали како су били запањени када је отворила прозор аута и питала где је моја кућа. А тек другарице, када су виделе Бобу! Хаос!

Прочитајте још

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

15:04

У ДОМУ БУЛИЋА '94: Језда хтео да га "убије к'о пса"

18:31

ЕСТРАДНИ СРЦЕЛОМЦИ: Како су певачи остављали своје драге

14:36

ПЛАВИ ХАОС: Како је Ванеса заводила мушкарце - имала је цаке

13:02

Од када је Драгана пропевала, у мирном селу је све живље, а дом Мирковића је све посећенији. Посета младој звезди и њеним укућанима, за људе уморне од градске вреве, прави је доживљај. А они заиста имају шта да покажу. Право сеоско, пољопривредно домаћинство за пример! Велико, беспрекорно чисто двориште, бројне, "под конац" поређане неопходне помоћне зграде, гараже, савремена штала у којој су се удобно сместиле лепо неговане краве, препуни свињци, лепо уређена кућа, бокори ружа које само што нису процветале... Имају Мирковићи и два трактора, пољопривредне машине, "пежо 309", "југа", чаробни воћњак, дивне баште. Све то нам са поносом показују Драгана, тата Предраг и деда Љубисав, познат и као мајстор на хармоници.

- Јаој, немојте да људи помисле како сам ја то сама зарадила. Кућа је направљена још пре петнаест година, све то моји имају годинама. Генерацијама се вредно радило и стицало. Поред тога што је увек радио на земљи, тата је радио и као молер. Једно време, додуше кратко, он и мама су били и у иностранству. Недавно је један новинар написао да сам купила бесан ауто, а то уопште није тачно. Купио га је тата јер нам је неопходан за дужа путовања. Ја сам овде куповала само ситнице, нешто намештаја - као да се правда Драгана.

А тата Предраг, најстрожи критичар своје ћерке, додаје да се данас од пољопривреде тешко живи, услови су никакви, ради се од јутра до сутра. Ипак, он би да Драгана остане на селу, све су то за њу и старију ћерку Душицу стицали.

Драгана се прилично разликује од својих колегиница. Она не само да познаје све пољопривредне радове, него и ужива кад год има прилике да помогне. Воли да ради у башти, брине о цвећу. Омиљени пољски посао јој је померање на њиви. Прошле године, када се скупљало сено, у томе је била незаменљива.

- Колегинице ми понекад кажу: "Баш си луда. Шта ти треба то да радиш и још о томе да причаш?" Не разумем их. Па ја сам дете са села, то сви знају и тим се поносим. Таман посла да се стидим.

Како је Драгана поносна на Касидол и Касидолце, тако су поносни и они на њу. Раније су се чудили како то да се уопште није уобразила од када је популарна, и да радо одлази на "обична" места као што су свадбе или сеоске игранке. Баш пре неко вече отрчала је на игранку. Било је, каже, лудо, а један момак који је дошао право из Стокхолма дао је све од себе да стасито и славно касидолско девојче обори с ногу. Ех, кад би то било тако лако. Ипак, постоји момак који би можда и успео, али...

- Када сам раније говорила да немам момка, коментарисало се да је то немогуће или да са мном нешто није у реду. Додуше, немам га ни сада, али имам једну дивну симпатију. Страшно ми се свиђа један момак. Никада му то нисам рекла нити ћу му рећи. Боље да не зна! Та симпатија ми је стимуланс да цветније размишљам о животу!

Завирили смо у Драганину собу. У њој, цртежи Џејмса Дина и Џорџа Мајкла и девојка из Драганине маште. Међу касетама, само једна народњачка - Шемсина, а остале - Мадоне, Кајли Минок... Ту су и бројна писма обожавалаца међу којима почасно место заузима Љубомир из Књажевца. Послао јој је стотинак писама, препуних дивних стихова, увек у складу са њеним расположењем. Пише јој стално, а не тражи чак ни слику или аутограм. Гледамо посвете на поклонима који јој стално стижу. "Да си цвет, најлепши би била" - написао је један Вуја. Њени обожаваоци то знају па омиљених слаткиша не недостаје.

Остали укућани, тихи и вредни људи, најрадије причају о Драганиној будућој свадби. Наравно, ништа конкретно, али једног дана...

- Само да Бог да мира и здравља - каже баба Даница.

А Драганина мама се сећа свадбе старије ћерке Душице која је удата, живи у Пожаревцу и има две дивне девојчице, Цецу и Јелену. Једва чека још једну!

- Пре неколико дана је била свадба ћерке моје рођене сестре. Било је много лепо, имамо велику фамилију, сви су се скупили. Певала је и Драгана на свадби. Највише аплауза је побрала певајући "Мамина и татина". Волела бих да и њена свадба буде овде.

- Све ћу обичаје да пратим кад се будем удавала. Позваћу све из Београда да виде какве су овде свадбе. Трају по четири дана. Само да младожења издржи! Све ћемо ми да спремимо, његово ће бити само да се весели и да младу држи за руку - смешка се Драгана.

Открила нам је да њен живот заиста личи на бајку, да на свету највише воли маму, тату, бабу, деду, сестре, сестричине, сву родбину. Наравно, и Шемсу, Веру Матовић, Брену, Раку, његову секретарицу Миру, Касидол и своју публику. Воли и Београд, вероватно ће једног дана у њему купити стан, али њено село јој је ипак драже.

- Сигурно да мој живот личи на бајку. У основној школи сам сањала да видим ушорена војвођанска и разбацана босанска села. А видела сам и индијанска. Обишла сам свет уздужи попреко! Имала сам у животу много, много среће. Не знам коме да захвалим због свега што ми се десило. Гласу, Раки, породици, мами која ме такву родила!