Од Горана Карановића (19) младог заштитника напуштених животња, који је у четвртак увече сам себи одузео живот, данас су се на гробљу у Шерег Илови код Прњавора опростили многоборојни пријатељи и родбина. Емотивни говор, који је над његоим гробом одржала Сњежана Емануела Далшашо Линке, жена која га је волела и подржавала као рођено дете, изазвао је лавину јецаја и суза.
- Горане, Гоги мој, само твоје име говори колико си био велики, јак, висок као гора, племенит, искрен, вејран и савршен, као анђео, јер само анђели су такви – поручила је Сњежана.
– Био си анђео који је ходао овом затрованом земљом. Нажалост, ходао си веома кратко, дао си свој живот за живот других племенитих ходајућих анђела. Дао си свој живот за оно што си највише волео. Дао си свој живот за своје шапице, то никад нико није урадио и то ти свемогући бог не може узети за зло – рекла је Сњежана.
- Отишао си не завршивши своју мисију, не испунивши своје жеље, које си имао, као што их сви млади људи имају. Али, има још добрих људи, који ће неке твоје жеље испунити до краја, људи који су увек били уз тебе, којима си веровао, мада си ти веровао целом свету. Мислио си да су сви људи добри и племенити, као ти, мислио си да су сви људи ходајући анђели као ти, али ето, нажалост, нису – рекла је Сњежана.
Посебно је потресан био део говора у којем се Сњежана Емануела, његова комшиница и подржаватељица, обраћа као свом детету, иако она има рођену децу и унуке.
Прочитајте још
– Гоги, анђеле мој, душо моја, волела сам те као своје дете и остаћеш заувек у мом срцу, као моје дете. Отишао си на мој рођендан. То никада више неће бити мој рођендан, то ће бити дан када си ти отишао међу анђеле, дан када ћу ја бити на овом месту, где је твоје тело, запалити свиећу и разговарати с тобом – рекла је Сњежана Емануела.
Поручила је Горану да ће сваке године на тај дан, који више неће славити, увек изнова постављати питање “зашто”.
– Ово “зашто” ће увек бити присутно међу нама, ово “зашто” на које никада нећемо добити одговор – рекла је Сњежана Емануела и поручила да је Горан био понос својих родитеља, понос своје генерације и симбол доброте и љубави.
Неутешна мајка је и пронашла Горана обешеног у пластенику.
Покушавали су га реанимирати, комшиница Сњежана му је све време, док није стигла хитна, давала вештачко дисање и масирала срце, али Горану није било помоћи.
Кад су стигли, лекари су констатовали смрт.
– Мени је то дете било као моје рођено, моја душа цвили и вришти од бола и туге за њим. Био је бескрајно поштено и искрено дете. Он је само спасавао немоћне, остављене и одбачене душе. Свима је веровао и мислио да су сви људи добри, а у ствари нису – каже комшиница Сњежана Емануела.
(Српскаинфо)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
