Латиноамерички истраживачи направили су индекс са 463 врсте копнених сисара који настањују Мексико како би прикупили информације о њиховој будућности у суочавању са глобалним загревањем и другим претњама.
Предвођена др Каролином Уретом, биологом са Института за атмосферске науке и климатске промене Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ), група научника је направила формулу за мерење и повезивање различитих претњи и ризика за ове сисаре.
Речи које климатски научници користе никада нису произвољне, пише ''''Ел Паис''''.
Ризик се у овом случају схвата као збир рањивости, изложености и опасности која постоји пред климатским променама.
А у оквиру ова три концепта, поред тога, укључени су и прорачуни као што су колики капацитет свака врста има да се прилагоди, да ли су веома осетљиве на промене и да ли се шуме које насељавају трансформишу.
То је рецепт који им омогућава да моделирају потенцијалну будућност сваког копненог сисара и упореде која би животиња могла бити највише погођена.
Међу врсте са вишим индексом ризика, на пример, сврстали су јукатанског дрекавца и дрекавца са плаштом и они су наведени као "угрожене" и "рањиве" врсте на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе (ИУЦН).
Поред два примата, индекс је уврстио још три врсте копнених сисара међу оне са највећим ризиком - врећастог слепог миша, водену лисицу и средњеамеричког вунастог опосума.
Ако опрашивачи, попут слепих мишева, престали да постоје, нестале би и биљке, а без биљака, биљоједи попут јелена тешко би пронашли шта да једу, упоyоравају истраживачи.
Поред тога, многи усеви који би људе хранили били би изгубљени.
Из тог разлога, научници су такођ конструисали индексе ризика на основу функционалних група и величина сисара, између осталих фактора.
Кључан је био рад стручњака за сисаре Виктора Санчеза Кордера, истраживача на Институту за биологију УНАМ у Мексико Ситију, који је већ имао јасне класификације.
Индекс је открио да су копнени сисари који теже више од 15 килограма изложени већем ризику од климатских промена него мањи, јер захтевају велике површине станишта погодне за њихово територијално понашање и потребе за ловом.
Што се тиче животиња са улогама на које би глобално загревање могло највише да утиче, индекс даје неколико упозорења.
Слабо су заступљени сисари који једу мраве и термите, као и они који се хране рибом.
Ако престану да постоје, другој врсти је теже да замени њихову улогу.
Поред тога, већи индекс ризика имале су животињске врсте које једу инсекте испод дрвећа, хране се високим жбуњем, семеном и плодовима.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
