- Годинама сам свирао по елитним хотелима и кафанама. Нарочито се сећам епизоде са мађарским оркестром Ечике Балажа из Сомбора у Градској кафани у Сарајеву. У паузи ми је пришао један господин и замолио да његова гошћа отпева нешто. Уступио сам микрофон једној девојчици ненападне лепоте која пева севдах. Била је то шеснаестогодишња Зилха Арменулић - причао је Аца Степић у Музичкој апотеци.
Фото: В. Данилов
- После Зилхиног самоувереног наступа сели смо за музички сто. Похвалио сам њен динамичан начин певања и посаветовао да буде упорна, да вежба и формира свој стил и репертоар. Ни слутио нисам у какву ће звезду порасти.
После наступа по Босни и краћег учествовања у Царевчевом Народном оркестру, Аца Степић је наставио каријеру у београдском хотелу "Гранд" са певачицом Даром Ружић која је тада важила за једну од најбољих и најлепших у Београду.
Фото: Архив Новости
Прочитајте још
- Пошто је велики број трговачких путника становао у хотелу "Гранд", стално су ми се обраћали са молбом да одем до Суботице и доведем неку певачицу по имену Силвана. Прочуло се да је привлачила публику необичном лепотом и песмом. Директор хотела Павле Линта ми је обезбедио возача са задатком да је доведемо. Док сам пио кафу у суботичком хотелу, пажњу ми је привукла млада дама која се спуштала низ степенице. Погледам - Зилха, девојка из Сарајева којој сам предвидео велику каријеру.
- Кад ме угледа, мало се штрецну и упита: "Шта ћеш ти овде?". Опсова ме у свом стилу, пошто смо још у Босни постали добри пријатељи. А ја јој подвикнем: "Спремај ствари, водим те у Београд да постанеш звезда!" А она ће мени: "Е, љуби те сестра, хвала ти Ацо, пуно".
Тако је почела једна муњевита и блистава каријера, експлодирао је вансеријски таленат. Иако је много касније узела уметничко име, Зилху су још у Добоју њени пријатељи звали Силвана по тада популарниј италијанској глумици Силвани Мангано.
Фото: Архива Борбе
- Зграда хотела "Гранд" налазила се све до средине 60-их у Кнез Михајловој улици на месту где је данас плато Филозофског факултета. Било је то место окупљања елите, уз врхунску музику и кухињу, атрактивну башту са застакљеном таваницом. Кад је Силвана почела да пева у "Гранду", настао је прави хаос, нека навијачка атмосфера, као да је реч о утакмици на стадиону, а не кафани. Само мањи део публике је долазио до места, остали су стајали около и уживали у музици.
Зилха је већ заборављена, рођена је Силвана, а ускоро је добила и ново презиме - Арменулић. Ацина хармоника и Силванин глас имали су једну заједничку нит - ненападност и одмереност.
- У публици се истицао један стасити, ћутљиви младић који је уредно резервисао сто близу подијума и пијуцкао свој сок од малине. Долазио је сваке вечери и остајао до фајронта, али је био прави господин. Једном приликом ме замолио да га упознам са Силваном. Сазнао сам да је студент права и тенисер, да се зове Радмило Арменулић.
Фото: Архив Новости
- Силвана се испрва само насмејала, због лоших искустава са претходним брачним понудама. Временом је почела да обраћа пажњу на Радмила и свидело јој се што на његовом столу никад није било алкохола. Упознавање је прешло у забављање, венчали су се 1961. Три године касније родила им се ћерка Гордана. Ородио сам се са Силваном, била ми је као члан породице, нарочито после Радмилових силних одсуствовања због турнира - пеичао је Степић.
После "Гранда" Аца и Силвана прелазе у "Скадарлију". На Силвану бацају око и угледни странци.
- Једва сам је сачувао од једног Робија, фармера из Холандије. Заљубио се у Силвану, али ја сам обављао задатак њеног анђела чувара. Понудио сам Холанђанину певачицу Викторију Јовановић, оженио га са њом, а Силвану сам полако извукао из кафане и увео у дискографију.
Аца Степић је компоновао или аранжирао десетине песама на Силваниним плочама: "Само једна кап љубави", "Најлепша сам девојчица била", "Срце гори јер те воли", "Грли ме, љуби ме", "Оставите тугу моју", "Живот тече", "Живи живот свој", "Југо моја, Југо"...
Фото: Архив Новости
- Кад сам 1964. основао свој оркестар, Силвана и ја постајемо део екипе "Београдске естраде" која се бавила организацијом концерата у земљи и иностранству. Силвана је свуда изазивала највећу пажњу, уследили су позиви менаџера, представника дискограгских кућа, композитора, режисера. Са мојом песмом "Само једна кап љубави" осваја другу награду стручног жирија на "Илиџи" 1969. У филму "Лов на јелене" Фадила Хаџића пева моју песму "Збогом вољени".
Све остало је историја једне муњевите каријере окончане стравичном саобраћајном несрећом. Тог нестварно лепог 10. октобра 1976, у буктињи запаљеног "Форда", нестали су Силвана Арменулић (37), њена сестра Мирјана Бајрактаревић (25) и шеф Народног оркестра РТС-а Миодраг Јашаревић (60).
(Telegraf.rs)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
