“Патријарх српски Порфирије као и почасни чланови Синода СПЦ одложили су посету СПЦ у Северној и Јужној Америци због заоштравања ситуације са ковидом у Србији, као и на америчком континенту и савета београдских лекара”, навели су у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој и нагласили да о томе са жаљењем обавештавају све своје чланове.

Планирано обележавање 100 година Српске православне епархије у САД и Канади биће одложено за неко будуће време, када ће његова светост моћи да води свечаности, навели су у Епархији са седиштем у Чикагу.

Патријарх је, према ранијим најавама требало да допутује у Чикаго 12. октобра у заветну посету која, како је речено Танугу у Епархији, изражава јединство СПЦ у матици и расејању.

Америчко-канадска епархија основана је у септембру 1921. године, а за првог администратора епархије која је обухватала све српске парохије и општине у САД и Канади, постављен је Епископ Николај Велимировић.

Према речима амбасадора Србије у Вашингтону Марка Ђурића оснивање прве епархије СПЦ на америчком континенту - Епархије америчко-канадске, са седиштем у Чикагу и постављање Владике Николаја, српског светитеља за првог администратора, представља камен међаш развоја аутохтоне српске заједнице у САД.

Тај чин, како је раније навео амбасадор Ðурић за Танјуг, представљао је суштински искорак у институционалном организовању не само наше цркве већ и читавог српског верног народа на подручју енормних размера и разноликости какве су САД.

“Јачање институционалне организације и изградња српских храмова која траје и дан данас, у којима се служба врши и на српском, уз помињање српског патријарха и светитеља, прославу српских православних празника и неговање наше културе и обичаја, били су и јесу кључна претпоставка очувана идентитета америчких Срба”, навео је амбасадор.

Данас, век касније СПЦ у САД у 35 савезних држава и своје три епархије има 125 цркава и 14 манастира и скитова. У седам канадских савезних држава има 25 цркава и један манастир, прецизирано је Танјугу у Епархији у Чикагу.

Прве српске православне црквено-школске општине у САД образовали су Срби који су се ту доселили током 19 века, а које су у почетку признавале јурисдикцију руских архијереја.

Након више покушаја уједињења, епископ жички Николај је у јануару 1921. уз благослов Синода и подршку Краљевске Владе стигао у САД са задатком да окупи и повеже српске општине и унапреди организацију Српске цркве у Америци.

У Извештају, поднетом Сабору, навео је бројне проблеме црквених општина - од праксе да парохије опслужују свештеници Руси који не знају српски, до недостатка српских манастира и богословије.

Нешто више од годину дана, од оснивања Епарије, у Америку је стигао архимандрит Мардарије који је исте 1923. године основао први Српски манастир са сиротиштем за српску сирочад и Домом за изнемогле и престареле, код Чикага.

Од краја те године за администрирање епархијом именован је патријарх Димитрије, коме је заступник био архимандрит Мардарије који је 1925. године изабран за првог епископа америчко-канадског а хиротонисан у Саборној цркви у Београду четири месеца касније.

Устав Америчко-канадске епархије донет је на Првом црквено - народном сабору 1927. године у недовршеном храму манастира Светога Саве у Либертвилу, а том приликом су изабрана епархијска тела.

Заслуге за грађење манастира у Либертвилу припадају епископу Мардарију, који је улажући лична средства и прикупљене прилоге, а међу највећим донаторима био је Михајло Пупин, успео да изгради храм.

Епархијом америчко-канадском управљали су епископи Дамаскин од 1938. до 1939. и Дионисије до 1963. године када су од те епархије настале три нове: Источноамеричка и канадска, Средњозападноамеричка и Западноамерицка.