Тиски цветови припадају реткој врсти инсеката који најчешће бораве три године у муљу реке Тисе, да би  живели свега неколико сати у којима имају задатак да продуже врсту. 

Прва два дана циклуса парења представљају само припрему, да би од трећег до петог дана ова појава достигла свој врхунац. Иако се инсект тиски цвет сматра једнодневним, он живи пуне три године - скоро све време као ларва на глиновитом дну  реке. На светлост дана прво излазе мужјаци који се, у десетинама хиљада, појављују на површини ваде као ларве у хеличастим чаурама. У року од само пар минута ове ружне ларве постају предивни лептири. Тада излећу на обалу, траже чврсто тло или лист на дрвету и у току пет минута се поново пресвлаче, да би се ослобођени кошуљице нашли на отвореном и започели свој свадбени лет. Око  три године у дубокој, масној земљи на обалама и дну  реке ови се инсекти припремају за само једну ствар коју би требало да постигну током само једног дана- за продужење врсте. Над мирном, до пре неколико секунди успаваном равничарском реком почињу да се ковитлају облаци инсеката, а од лепета крила десетина хиљада тиских цветова више није могуће чути ни таласе.

Одједном се појави много мужјака, па рибе и жабе не могу све да их поједу. То значи да половина полно зрелих мужјака бива "жртвована". Када се рибе и жабе гастрономски задовоље и отерају од  хране, на површини се појављује друга половина активних мужјака која ће оплодити женке. После парења, женке се дижу увис и изнад средине реке обликују велику цевасту формацију и лете узводно два-три километра да би тамо положили јаја, која ће се ношена током реке и својим слободним падом поново вратити на место парења, да би се за три године поново појавили на истом месту где су били и родитељи. Како припадници рода Палнгениа лонгицауда немају уста или органе за варење, живе само док траје енергија коју су акумулирали док су били ларве. Свака женка тиског цвета положи између 7.000 и 8.000 јајашца. Из оплођених јајашца се за две- три недеље излегу ларве које се укопавају у глиновити део корита реке и расту три године. За  то време морају да се „пресвуку“ око двадесет пута, а храну и кисеоник им доноси вода.

Један овако природни циклус можете видети на Фејсбук снимку Туристичке организације општине Бечеј: 

(Национална географија/Фејсбук/Туристичка организација општине Бечеј)

БОНУС ВИДЕО: 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".