Живот Боре Ђорђевића увек је био занимљив јер је живео ронкенрол, доста наступао, женио се три пута и кроз стихове песама изражавао све што му је на души. Како каже, родни Чачак га је обликовао, а онда се у Београду надоградио.
- Чачак ме формирао, а Београд је био сан. Чачак ми је стање духа, ми се шалимо на један специфичан начин, мало један суров хумор. Школа и мама нису успеле да ме смире, али ме је последња супруга укротила. Мама је била професор српског и руског, она је била и глумица аматер, па сам пуно читао као клинац. Чак сам прогорео јорган јер сам лампу подвукао под њега како бих до касно читао. Тата је био строг и бунио се на моје занимање, али касније ме је подржао када је чуо да то има смисла. Слух сам од обоје наследио, отац је волео озбиљну музику, присетио се Бора детињства у емисији “Док анђели спавају” и открио да се у његовој глави ништа није променило од тада.
- Срећан сам што сам живео у 80-им годинама где су биле праве вредности. После су почеле да се губе и срећан сам што сам при крају пута и што нећу доживети декаденцију и пропаст која влада светом. Ја живим као да нећу да умрем, никада не причам о пролазности времена. Смрти се не треба плашити и то је једна од песама на новом албуму. Немам осећај да сам матор, тело ме издаје, теже ходам па седам док певам, али певам. Не певам ногама, али сам духовно и даље у пубертету, кроз осмех истиче.
Борина популарност широм региона увек је брисала границе држава, па је тако и сада када живи у Словенији.
- Имам једног пријатеља у Словенији, држао је кафану на граници са Хрватском и ми смо се шалили тако што он дигне три прста, ја два па их све збунимо. Али на то се треба некада шалити - објашњава певач који више нема жељу да буде академик.
Прочитајте још
Фото: В. Данилов
Правни факултет је уписао, али се све завршило на неколико положених испита.
- Можда је и боље што нисам постао глумац, иако је то била моја прва љубав. Пријавио сам се за аудицију “Исус Христ суперстар” и био сам мало више од статисте. Замало нисам добио и већу улогу јер је Бранко Коцкица морао да иде у војску, али ме је ескивирао. Лечим комплексе и данас, па отимам улоге и пишем за позориште - духовито каже Ђорђевић у емисији и открива:
- За љубав према глуми крив је Зоран Радмиловић. Он ми је чак дао главну улогу у једној представи, најмлађег царевића, и није било лоше. Крао сам занат од Гаге Николића и Прелета. Ми статисти смо седели у бифеу, па када дођу глумци уступиш им место и купујеш знање слушајући њихове приче. Дивно је било слушати их, али многих више нема.
Фото: Јутјуб принтскрин/Голи Живот ТВ Хепи
Бора је открио и како је настала песме “Погледај дом свој анђеле”, која је обележила његову каријеру.
- Речи су долазиле саме. Није то баш најправилнија рима, али тако је, како је. Јако дуго је трајао процес, дуго сам је писао да бих био задовољан сваком речи. На сваком месту различито звучи. На једном концерту пришла ми је Францускиња и рекла да никада није видела како се људи исовремено смеју и плачу. Рекао сам јој да то неће нигде ни видети нити разумети тај народ - каже Бора који се присетио ситуације из Беча када се и сам расплакао:
- У Бечу сам био депресиван, а онда сам пратио пријатеље на воз за Београд. У истом возу био је хор православне цркве који је спонтано, када ме је угледао, почео да пева: „Погледај дом свој анђеле“. Стојим, гледам и плачем. Тада је први пут воз у Бечу каснио јер су чекали да песма стане.
О односу са публиком, Ђорђевић је у поменутој емисији емотивно причао.
- Не волим израз публика, некако ми је потцењивачки. Више говорим да су то људи који нас воле, навијају за нас и када ти они дају снагу, онда ми “поједемо” бину. Без обзира на то пред колико људи певамо, ми имамо исти однос и гинемо на бини. Зато људи тетовирају знак. Једна девојка је истетовирала моју глупу фацу - кроз осмех каже музичар.
Бора сада са трећом супругом Дубравком живи у Словенији, а њој је посветио и последњи албум и књигу.
- Заједно смо седам година, она је и на омоту албума - каже кроз осмех.
Још не прихватам да нема мог Мише
Смрт чувеног басисте “Рибље чорбе” Мише Алексића, с којим је био сарадник и пријатељ, оставила је дубок траг на Бору.
Фото: В. Данилов
- Миша и ја смо се договорили да до краја живота будемо у рокенролу, али је он пожурио. То је страшан губитак. Често пожелим да узмем телефон да га позовем јер смо се увек консултовали око свега. Без њега је тешко, нема га чак ни да оговарамо неког - с тугом у очима каже певач.
Син живи у природи, ћерка је наставница
Борина деца, коју је добио у првом браку, далеко су од очију јавности. Из поштовања према њиховој приватности музичар ретко прича о њима.
- Спремам се да са кумом и сином идем на партију картања, ред је да син научи нешто паметно од мене - каже кроз осмех па додаје:
- Он живи код Љига у природи, користи технологију колико му је потребно као што треба свако да ради. Технологија служи теби, а не ти њој. Ако је он срећан, и ја сам. Ћерка је наставница и имам унука.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
