Психотерапеут мр Сања Марјановић из саветовалишта "Ваш психолог" сагледава овај однос кроз одрастање, објашњава шта је то што се поставља као препрека и зашто ова тема увек изнова изазива полемике.

Детињство и младост

- Као мали, у периоду средњег детињства, дечаци и девојчице "воде ратове". Групе за дружење су хомогене и ривалство по половима се подразумева. У каснијем периоду, када наступа нова развојна фаза, пубертет, односи међу вршњацима истог пола се продубљују, а тежећи аутономији девојке и младићи се све више окрећу вршњацима, а мање породици - каже мр Сања Марјановић.

Фото: Профимедиа

 

У овој фази почиње да се јавља еротска жеља, па се природно јавља и потреба да се буде у друштву супротног пола, додаје психотерапеут.

- За младог адолесцента бити у таквом друштву је својеврсно откриће и значајно је за развој будућих интимних односа било које врсте. Поред скривене потребе за физичком близином, постоји и психолошки интерес, сви деле исте "муке" одрастања и тражења сопственог идентитета. Ипак, адолесценту који тек открива своју интимност теже је да направи јасну границу између пријатељства и љубавне везе, јер тек упознаје тај део себе.

Питање привлачности

Ова питања се, међутим, не завршавају са адолесценцијом, а проблем је у правилном дефинисању граница између ове две врсте односа.

- Пријатељство и љубавна веза имају две заједничке компоненте, осећање блискости и обавезивање на одржавање тог односа. Оно што постоји код љубавног односа, а не постоји или је на веома ниском нивоу код пријатељског односа, јесте компонента страсти, која укључује физичку и еротску привлачност. Неким људима је јако тешко да блискост која се огледа у размени бриге и топлине између две особе и међусобном разумевању одвоје од интимног контакта, који је карактеристичан за љубавну везу - наглашава психотерапеут.

Фото: Профимедиа

 

Ово се, пре свега, односи на ситуације када им је особа са којом се друже и физички привлачна.

- Да не би долазили у искушење које им може донети непријатности, они углавном бирају да се друже са особама које су им физички непривлачне и на тај начин себе чувају, али и смањују спектар могућих пријатеља супротног пола. Са друге стране, ако обе особе немају јасне границе, оне ће имати неку врсту другарства са повременим интимним односима. Овакав однос је посебно привлачан особама које иначе имају страх од везивања у љубавним везама - наводи мр Марјановић.

Треба разликовати такозване "шеме" и односе овог типа, јер су шеме више оријентисане на еротску привлачност него на развијање осећања блискости. Ако се пак поставе јасне границе, и дефинише шта је пријатељски однос, а шта љубавни однос, онда ствари нису више тако компликоване, сугерише психотерапеут.

Фото: Профимедиа

 

Из пријатељства у везу

Такође знамо да је могуће из пријатељских односа прећи у јако квалитетан љубавни однос, подсећа психотерапеут.

- Нигде не пише да је то забрањено и да није добро. Битно је да узмемо у обзир колико је то наша стварна потреба и да ли смо спремни да за то жртвујемо пријатељство које имамо. Некада се људи одлучују на тако нешто уколико дуго нису имали љубавну везу, па имају превелику потребу за интимношћу. То их лако доводи у ситуацију да са пријатељства пређу на степеник више. Велику улогу може имати и фактор дужине пријатељства. Уколико су две особе добри пријатељи још од детињства, мања је вероватноћа да ће се одлучити на такав чин, јер пријатељи из детињства имају јасно место и давно су дефинисани само као пријатељи - закључује мр Сања Марјановић.

БОНУС ВИДЕО:

(Информер)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".