Јучерашња посета председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану и данас је светска тема број један.
И поред упозорења кинеске стране, авион који је превозио америчку политичарку слетео је на аеродром у Тајпеју, што је само продубило већ постојећу кризу између Кине и Тајвана, али и пољуљало односе између Пекинга и Вашингтона.
Фото: Танјуг/АП
Кинеско министарство спољних послова данима је упозоравало да ће бранити свој територијални интегритет и суверенитет државе и да ће, ако буде било потребе, уследити оштар одговор. Светски медији јуче су писали о томе да је Кина подигла своје борбене авионе Су-35, који су послати у Тајвански мореуз, а у кинеској провинцији Фуђијан наводно су се чуле сирене.
Уследио је брз одговор тајванске стране и у једном тренутку скинути су камуфлажни поклопци противваздушних топова на аеродрому, објавио је локални лист Зију Шибао.
У том тренутку чинило се да би вишедеценијске тензије могле ескалирати оружаним сукобом, међутим, на крају је све завршено мирно.
Прочитајте још
Ипак, Кина није потпуно седела скрштених руку, те је у три морска подручја у близини Тајвана отпочеле вежбе своје војске, преносе РИА Новости.
Историја сукоба Кине и Тајвана
Кинеска династија Ћинг вековима је владала оствром Тајван, да би по завршетку Првог кинеског-јапанског рата 1895. године, који је вођен првенствено око контроле над Корејом, потписан мировни споразум по коме је острво Тајван прешло под управу Јапана. Оваква ситуација била је све до краја Другог светског рата и капитулације Јапана 1945. године. Тада се Јапан одрекао контроле над територијом коју је претходно одузео од Кине.
Тајван или Република Кина, након овог рата успоставила је власт на острву уз сагласност савезника - пре свега Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.
Ипак, грађански рат који је уследио у Кини, између комуниста Мао Цедунга и националиста Чанг Кај Шека, утицао је на судбину Тајвана. Наиме, комунисти, коју су победили у овом рату, контролисали су континентални део државе и острво Хајнан. Они 1949. године оснивају Народну Републику Кину, а поражени националисти, њих око 1.5 милион, повлаче се на острво Тајван.
Фото: Википедија
Занимљиво је да примирје никада званично није потписано, те су, формално, ове две стране и даље у рату иако данас имају чврсте економске односе.
Националисти коју су се преселили на Тајван, сматрали су себе континенталним Кинезима и доминирали су дуги низ година, иако чине мањи део становништва, према неким подацима само 14%.
Односи између Кине и Тајвана почели су да се побољшавају осамдесетих година прошлог века када је Тајван ублажио правила о посетама и улагањима у Кину.
Кина је предложила такозвану опцију "једна земља - два система", за коју је истицала да би Тајвану омогућила значајну аутономију ако пристане да буде под контролом Пекинга. Овај систем подстакао је повратак Хонг Конга у Кину 1997. године.
Ипак, Тајван је одбио овакву понуду, а Пекинг је инсистирао на томе да је тајванска влада нелегитимна. Почетком новог миленијума долази до великог проблема за Кину јер је на Тајвану изабран председник који се отворено залагао за независност острва.
Кина је 2004. године усвојила тзв. Закон против отцепљења, наводећи право Кине да користи „немирна средства“ против Тајвана ако покуша да се отцепи од Кине.
На власти у Тајвану и даље је Демократска прогресивна партија која је наклоњена независности острва од Народне Републике Кине и многи Тајванци сматрају да припадају посебној нацији.
Као и њихови претходници, и данашње руководство Комунистичке партије Кине званично сматра да је Тајван побуњена територија унутар Кине и да је једнострано и неосновано прогласио независност.
Фото: Танјуг/ АП
Актуелна кинеска власт, на челу са председником Си Ђипингом, више пута је наводила да је уједињење Тајвана са својом матицом историјски задатак.
Јучерашња посета америчке представнице Ненси Пелоси додатно је пољуљала већ лоше односе између Кине и Тајвана, а у будућности остаје да се види да ли ће Кина предузимати војне операције на овом острву.
Подсетимо, амерички председник Џо Бајден истакао да би САД војно браниле Тајван у случају, како кажу, кинеске инвазије. Ипак, убрзо након овакве изјаве Бајдена, Бела кућа је истакла да се став САД о Тајвану није променио и поновила је свој привржен став о политици "једне Кине".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
