Сепуку је био један од начина да поражени самураји избегну заробљеништво. Временом, он је постао и нека врста протестног чина или начин изражавања туге због смрти вође.

Почетком 15 века сепуку еволуира у облик смртне казне за самураје који су починили злочине. Иако се изводио над осуђеницима овај чин се и даље сматрао примером екстремне храбрости и самопожртвовања који је од њих захтевао древни самурајски кодекс бушидо.

Како се извршавао сепуку?


Сам чин самоубиства подразумевао да осуђени ратник прободе свој стомак кратким мачем уз окретање оштрице ка горе како би се задало себи смртоносну рану. Поједини извршиоци правили ране од којих су умирали полако, а већина је тражила помоћ каишакунина - који би им одрубио главу катаном чим би направили почетни рез.

Цео процес је био пропраћен свешаношћу. Током свечаности практикован је ритуал испијања сакеа и компоновања кратке "поеме смрти" пре узимања оштрице у руке. 

Поред мушког постојала је и женска верзија сепука звана џигаи, која је укључивала резање грла помоц́у специјалног ножа познатог као танто.

Древни ритуал у очима Западњака


ЈАПАН ЈЕ СВЕ ДО 19 ВЕКА био релативно изолована држава. Тек повремено је имао контакте са кинеским и холандским трговачким бродовима.

Када су трговину са Јапаном успоставили и Европљани и Американци, држава је почела да уводи промене. Та реформација наишла је на отпор самураја.

Није било неуобичајено да од њихове руке страда странац. Када је 1863. године цар Комеи издао наређење да се "протерају сви варвари" тј. Западњаци, самураји су их радо протеровали својим катанама.

То је 1868. године довело до инцидента, када су самурајски војници убили 11 ненаоружаних француских морнара који су боравили у приобалном граду Сакаи. Тражец́и правду, француски конзул Леон Рош инсистирао је да се они погубе. Рош је претпоставио да ц́е самурај бити погубљен одсецањем главе или стрељањем, те је послао капетана Бергас ду Петит-Туара, да присуствује погубљењу. Уместо тога, његов капетан је присуствовао старом јапанском самоубилачком ритуалу сепукуу.

Западне дипломате у Јапану су закључиле да сепуку није одговарајућа казна са самураје, јер с обзиром да представља частан чин, неће их одвратити од убијања странаца. 

После дугих преговора објављен је царски декрет којим је донета одлука да ц́е се самурајима који убијају странце одузети чин - што је значило да им нец́е бити указана част да окончају свој живот ритуалним убиством.

Да ли је то био крај за сепуку?


Иако је сепуку током времена пао у немилост крајем 19. века, та пракса није у потпуности искорењена. Један од таквих примера је и јапански генерал Ноги Маресуке који је 1912. године из лојалности према преминулом цару Меији извршио овај чин ритуалног самоубиства.

Такође, током Другог светског рата бележени су случајеви када су јапанске трупе радије бирале мач уместо предаје. У другој половини XX века, сепуку је извршио познати романописац Јуки Мишима, након што је извео неуспели државни удар против јапанске владе 1970. године. 

(Национална Географија)

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".