О Брозовом животу и данас постоје многе непознанице. Јавност углавном, на пример, не зна да су његови родитељи сахрањени у Купинцу, те да Тито никад није обишао то место.

Та прича, о купинечком гробу, заправо подгрева оне највеће теорије завере о Брозу, које тврде да он и није био загорски сељак него руски племић или дете аустријскога грофа. Јер, зашто никад није био на гробу својих родитеља, али и свог детета.

Како се наводи, пре више од 90 година, у мрклој ноћи, на купинечком гробљу наводно су двојица мушкараца копала малу раку – довољно велику тек за ковчежић, нетом израђени дечји сандук. Такође се наводи да је посебно језив наратив о томе да су дечака, Титовог сина старог тек два дана, сахранили у потпуној тајности, док је цело село спавало.

Дечака наводно нису могли легално сахранити. Није је, како се сумња, био крштен, а жупници нису допуштали да се некрштено дете сахрани на гробљу. Али Тита нико није могао да спречи. - наводи се у тексту.

Тито је, наводно, сахранио је сина, али није обележио његов гроб. Неколико дана пре дошао је у Купинец, село крај Јастребарског, где су му се родитељи доселили из Кумровца.

Фото: Архива Новости

 

Титов отац Фрањо добио је кућу 1912. од банке за коју је радио, а која је у Купинцу имала посед, већином шуму у којој је Фрањо био лугар. Тито је дошао из Русије, а с њим је дошла и његова прва супруга Пелагија.

У књизи Владимира Дедијера “Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита” постоји Брозово сведочанство о повратку у домовину.

– Стигао сам тамо једне ноћи и нашао оца и једног од своје браће код вечере. Казали су ми да је моја мајка Марија умрла 1918. Само неколико сати касније, моја ми је жена родила прво дете, сина. Али је он умро након два дана – сведочио је Тито.

Ипак, док је Кумровец и данас познато родно место Јосипа Броза Тита, Купинец је готово заборављен. Камена плоча испод које леже кости његове мајке Марије, оца Фрање и сестре Тилде добро је очувана.

За њу се брину комуналци, а у Југославији су се бринули војници Југославенске народне армије (ЈНА). Пажњу привлачи очита разлика у вредновању појединих чланова Титове породице.

На врху плоче највећим словима пише “Титова мама”. Али, Фрањо се на плочи не ословљава татом него оцем. Ништа чудно, ако се зна да Тито оцу никад није опростио везу с једном удовицом након мајчине смрти.

Али, заиста, јесу ли у том гробу прави родитељи бившег маршала?

Владимир Дедијер истражио је настанак и порекло теорије о руском агенту који је стао на чело антифашистичког покрета у Југославији. Већ 1941. о руском агенту Титу извештавале су новине у Великој Британији и САД-у.

Извор тих тврдњи био је Дража Михаиловић. Тито се у септембру 1941. састао с вођом четника и баш након тог састанка четнички је вођа почео ширити тврдње како Тито уопште није Југословен него Рус.

Руси су Британцима тада јавили да је теорија о њиховом агенту измишљена, а онда су и савезници Михаиловићеве информације одбацили као измишљотине.

Али, и данас је интригантна прича о томе како се загорски сељак из кумровечких магли отиснуо у свет. И његов је лајфстајл био доиста спектакуларан, нимало кумровечки нити купинечки.

Фото: Профимедиа

 

У другој половини живота одевали су га најбољи светски стилисти, као и супругу Јованку, његову личку Пепељугу, од које је под старост морао побећи.

Седела би поред камина своје резиденције у Ужичкој 15 и листала светске модне магазине. С посебним занимањем гледала би у Диорове хаљине, нове моделе Нине Рич, Шанелове костиме, проучавала је најновије фризерске трендове у свету.

Најфинији и најскупљи штофови, свила и чипка и брокат стизали би из Енглеске и Француске. Тито је обожавао лепа одела, а био је поносан и кад би његова супруга засенила остале прве даме, некад и краљице. Желео је да она у свакој прилици изгледа савршено.

Шездесет година после радници београдског Музеја историје пронашли су никад виђене Јованкине фотографије на којима чита магазине, њене скице с кројевима…

– На полицама канцеларије некадашње Титове резиденције стајале су књиге које су заправо биле кутије, а у свакој од њих налазило се од 100 до 150 фотографија. У више од 700 кожних кутија у радној соби Јованке Броз фотографије су биле хронолошки поредане, а на врху сваке кутије стајао је њихов кратки опис. Пронашли смо их чак 150.000, а приказују Брозове на протоколарним путовањима по свету и то златних педесетих те шездесетих година прошлог века. Да проучимо једну кутију требало нам је недељу дана. Гледали смо како су се одевали и где су све били. Јованка се на путовања по страним државама пресвлачила шест пута на дан – испричала је своједобно коауторка изложбе Душица Кнежевић, ауторка изложбе у Музеју историје.

С кустосом Момом Цвијовићем морала је да за три месеца припреми изложбу на којој су први пут изложена Титова одела, униформе, ципеле, шешири, Јованкин накит те фотографије с њеним најлепшим хаљинама. А зашто није изложена ни једна Јованкина хаљина?

Све те фотографије и Титова одећа налазили су у резиденцији у коју се 1997. године уселио Слободан Милошевић. Јованка је целу своју гардеробу и приватни накит спаковала и однела са собом.

– Покушали смо да је контактирамо, слали смо јој писма, али није било одговора. Вероватно нас је игнорисала јер је одувек говорила да из те виле није смела ништа понети, да је морала отићи празних руку, а овако би се открило да то није баш тако – сматра Кнежевић.

(Експрес.хр)

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".