Подстакнути двема новим брзо ширећим подваријантама омикрона (БА.4 и БА.5) и попуштањем сигурносних мера, овај талас отвара нова питања о преносу и утицају корона вируса на наша тела.
Погледајмо шта ковид-19 ради вашем телу и шта се дешава сваки дан после првог контакта са патогеном.
Важно је напоменути да је следећи временски оквир просечна процена заснована на информацијама објављеним у научним студијама које су прегледале међународне здравствене агенције.
Дан 0: инфекција
Инфекција почиње после блиског контакта са неким ко је већ заражен вирусом корона.
Прочитајте још
Када особа прича, пева, кашље или кија, ослобађају се ситне капљице пљувачке које носе честице ковида-19.
Количина вируса значајно варира.
- Неке особе имају мање оптерећење - око 10.000 вирусних копија по милилитру пљувачке - каже виролог Хозе Едуардо Леви.
- Али просечно оптерећење се креће од 10.000 до милион честица, а видели смо људе који носе до милијарду вирусних копија по милилитру - каже стручњак, истраживач са Института за тропску медицину на Универзитету у Сао Паулу.
Фото: Профимедиа
Ове сићушне заражене капљице могу бити усмерене директно у наше лице или остати у међупростору, „лутајући" у ваздуху неколико минута или чак сати.
Ова динамика подсећа на дим цигарете у просторији.
У зависности од циркулације ваздуха на сваком месту, људи би могли да удишу ове аеросоле док дишу.
Тада заправо почиње процес инфекције.
САРС-КоВ-2 користи шиљасти протеин, који покрива спољашњу површину вируса корона, да се повеже са ћелијским рецепторима у слузокожи носа, уста и очију.
Од тог тренутка, вирус напада ћелију и користи биолошку машинерију да стално ствара сопствене копије.
- Овај процес репликације производи од 100 до 1.000 нових вируса у једној ћелији - процењује Леви.
- Овај број је толико висок да ћелија не може да се носи са њим. Након што ћелија пукне и умре, ови вируси се ослобађају и поновиће исти процес у суседним ћелијама.
Фото: П. Милошевић
Ова масивна репликација је такође повезана са налетом нових варијанти.
Нису све копије исте и неке могу имати важне генетске мутације.
Ако ова промена у геному представља предност за вирус, она отвара врата за нове врсте забринутости као што су већ познате алфа, бета, гама, делта и омикрон варијанте.
Дан 1, 2. и 3: инкубација
Пошто 2 САРС-КоВ-2 успе да нападне прве ћелије нашег тела, следећи корак је проширење поља деловања.
Како свака нападнута ћелија ослобађа хиљаде копија, вирус даље напредује у организму.
Овај период тихе еволуције, у којем се присуство вируса не може открити, познато је као инкубација.
- Приметили смо да се време инкубације нових варијанти смањило - каже вирусолог Андерсон Ф. Брито, научни истраживач на Институту Тодос пела Саúде у Бразилу.
Према извештају Агенције за здравствену безбедност Велике Британије, период инкубације алфа варијанте је у просеку трајао од пет до шест дана.
Фото: Профимедиа
У таласу делта варијанте, овај прозор је пао на четири дана.
Са омикроном, просечан период између вирусне инвазије и појаве симптома је додатно смањен на три дана.
Другим речима: док је некада било потребно скоро недељу дана да се појаве типични знаци ковида, сада се то може догодити скоро преко ноћи.
Али време инкубације може да варира: у неким случајевима симптоми се први пут појављују чак 14 дана након првог контакта са вирусом.
Дани 4. до 14: почетак и еволуција симптома
Како вирус напредује кроз горње дисајне путеве (нос, уста и грло), он на крају привлачи пажњу нашег имунолошког система, који покреће контранапад.
Прва линија одбране укључује ћелије као што су неутрофили, моноцити и такозване „природне убице", као што је детаљно наведено у чланку који су 2021. објавила два истраживача у Универзитетској болници Жеђијанг у Кини.
Временом, друге имунолошке јединице долазе у игру, као што су Т лимфоцити, који координирају организованији одговор на вирусну инвазију и Б лимфоцити, који ослобађају антитела.
Симптоми ковида се код неких људи јављају управо као резултат ове имунолошке реакције: цурење из носа, кашаљ, грозница и грлобоља су истовремени покушаји да се вирус елиминише из тела и ефекат толиког броја ћелија које непрекидно раде.
Али колико дуго ови симптоми трају?
Фото: Профимедиа
- То много зависи од појединца. Постоје људи са мало симптома који су се после четири или пет дана већ опоравили. Другима је потребно више времена - каже специјалиста за заразне болести и вирусолог Ненси Белеи, професорка на Универзитету у Сао Паулу.
- Све у свему, најгори симптоми, као што су бол у грлу и грозница, обично трају око три дана - процењује Белеијева, која је такође члан Бразилског друштва за инфективне болести (СБИ).
- После овог периода, блажи ефекти, као што су цурење из носа и кашаљ, може трајати седам до десет дана - каже она.
У овој фази, важно је остати у изолацији и ограничити контакт са другима колико год је то могуће.
Ако треба да изађете или комуницирате са другима, добра маска може да спречи ширење вируса.
Са колективне тачке гледишта, останак у изолацији је од суштинског значаја за пресецање ланца преношења вируса у заједници и контролу пораста случајева.
Одмарање и одржавање добре хидратације кључни су за добар опоравак и давање времена телу да се опорави.
Лекови за ублажавање грознице и болова такође могу помоћи.
- Ако после 72 сата од појаве симптома немате даха или ваша температура не престане, препоручује се да потражите медицинску помоћ - каже Белеијева.
Ова порука је још важнија за старије особе, пацијенте са хроничним болестима или оне са нарушеним имуним системом.
Дан 15. па надаље: крај (или почетак дугих симптома ковида)
После отприлике две недеље од првог контакта са вирусом корона, имуни систем обично „побеђује у битки" и зауставља процес репликације и уништавања ћелија.
Ова победа је потпомогнута вакцинама јер вакцине омогућавају да се одбрана тела безбедно „обучи" да се бори са патогеном чак и пре него што дође у контакт са њим.
У неким случајевима, нажалост, вирус успева да дође до виталних органа (као што су плућа), што доводи до озбиљних инфламаторних стања.
Ове ситуације обично захтевају хитну помоћ и представљају повећан ризик од смрти.
Фото: Профимедиа
Међутим, чак и за пацијенте који су се добро опоравили, постоји ризик од дугог ковида, са симптомима који трају месецима (или чак годинама).
Иако је ово подручје још окружено неизвесношћу, амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) процењују да до 13,3 одсто људи са ковидом има дуготрајне симптоме месец дана или више.
Око 2,5 одсто пријављује проблеме најмање три месеца.
Такође према ЦДЦ-у, више од 30 одсто пацијената са ковидом-19 који су морали да оду у болницу и даље доживљавају нелагодност након шест месеци, у распону од умора и проблема са дисањем, до анксиозности и болова у зглобовима.
ЦДЦ каже да ради на бољем разумевању пост-ковид искустава и зашто се дешавају, међу којима и и питање зашто су неке групе непропорционално погођене.
(ББЦ)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
