Бурна друштвена догађања, економска криза и политички сукоби утицали су и на естраду. У часопису "Сабор" у мају 1991. године истакнути певачи и певачице народне музике говорили су о томе како они доживљавају тешку ситуацију у земљи. Текст преносимо у целости:

Дуго употребљавана фраза да живимо у времену промена, добија у последње време на значењу. Мале или никакве плате, пензије које касне и по месец дана, приморали су људе да науче да живе на ивици егзистенције, а политичке деобе и пробуђени национализми чине нисигурним путовања по земљи коју смо до скора звали својом. Ма колико се трудили да будемо оптимисти, очигледно је да бољи живот још извесно време морамо да чекамо. Вероватно није нека утеха, али тешкоћама проузрокованим кризом подложни су и они за које смо мислили да су недодирљиви: посла за певаче и музичаре је све мање. Људи са естраде су до скора са поносом истицали да су југословенске звезде, а сада такве изјаве, углавном, избегавају. Немали број певача се и политички ангажовао, а југословенске турнеје су далека прошлост. Како опстати под таквим условима?

Фото: Архива Новости

 

 

- Мислим да уметност не би требало да познаје границе - прича Лепа Лукић. - Песма људе зближава, весели, лечи, одмара... Никад нисам бирала места где ћу певати, нити сам размишљала о структури публике која ме слуша. Српкиња сам, али сам југословенски певач. Певам песме из свих крајева земље, нарочито у иностранству, кад гостујем у клубовима наших радника.

Лепа о политици прича само у вицевима. У овом фаху је оригинална и универзална.

- У овим временима најлепше је шалити се на рачун наших политичара и глупости које намећу народу - тврди.

Вера Матовић је на естради већ две деценије и памти многа лоша времена за песму. Тврди да криза и те како утиче на посао.

Фото: Репринт Сабор

 

 

- Надамо се, наравно, бољем, али кад људи немају да купе хлеб и млеко, вероватно и не размишљају о томе да купе карту и дођу на концерт. То што су сале празне не значи да они нас не воле и не слушају. Једноставно, немају пара. За сада, не могу да се пожалим, све што сам радила било је супер: нова плоча се добро продаје, концерти су колико-толико добро посећени. Ипак, морам да кажем: боље прође у иностранству. Нашим људима је тамо довољно да чују да је у земљи мир, да нема рата, и одмах нађу разлог да се веселе.

Вера тврди да јој се није десило да је негде попреко гледају зато што је Српкиња, али и да од ње не зависи где ће да пева, а у последње време позива је све мање.

Фото: Репринт Сабор

 

 

- Политика је сувише озбиљна област да бих се за њу занимала - каже Ана Бекута. - Међутим, време врхунска је уметност заобићи је. Једноставно, такав је тренутак да немамо избора. Све смо исполитизовали, па чак и песму. Срећом, још нисам на својој кожи осетила никакве последице актуелне југословенске политике и националног набоја, а путујем широм Југославије и света. Верујте ми да се народ, бар кад је реч о песми реч, још не понаша као наши политичари. Проблем који мене погађа је све већа беда са којом се срећем, и то свуда: и у Србији, и у Босни, Хрватској, Македонији...

Популарна Шапчанка додаје и да се труди да свјим понашањем или неким националним обележјима не иритира публику. То је, вероватно, један од разлога што је свуда зову, као и њеног колегу Џеја Рамадановског, који посла још има.

Фото: Репринт Сабор

 

 

- Криза је, како да није, али још радимо - тврди Џеј. - Прошле године у ово време, певао сам сваки дан, три месеца без прекида. Сад викенд радим, а "убодем" и понеки радни дан, али све чешће се дешава да већ уговорене тезге буду отказане.

- Волео бих када би наши политичари бар једном навратили на концерте на којима ја наступам - изјављује Митар Мирић. - Ето, пре неки дан певао сам у Љубљани, Пули, Загребу... Људи ми нису дали да одем са позорнице. А да сам се руководио актуелном политичком ситуацијом и поверовао новинама и телевизији, као Србин у аутомобилу београдске регистрације не бих се усудио тамо да одем. Верујем да је иста ситуација у Хрватској, када приказују догађаје у Србији.

Вероватно је Митар у праву, јер певачи из Хрватске ретко певају ван "лепе наше". А Милан Бабић, певач са дугогодишњим певачким стажом, на питање колико криза утиче на посао, одговара:

Фото: Никола Обућина/В. Данилов

 

 

- Утиче много. То је одговор у једној реченици. Политичка криза је проузроковала економску, а ова се одражава на наш посао, што је и нормално ако народ нема пара за хлеб, сигурно га нема ни за концерте, плоче... Највећа трагедија је што смо почели да се делимо политички, и што политика улази у музику, што је последње што смо смели да допустимо да се деси. Никакву непријатност нисам доживео, али ако се ситуација не промени сви ти национализми ће доћи још више до изражаја. Сви смо још велики оптимисти, и надамо се да ће разум преовладати, али...

Али сведоци смо да је чак и једна Брена национале била принуђена да прекине турнеју, а неки концерти су чак и отказани...

- Никада ми неће бити јасни циљеви и позадина свих ових југословенских глупости и примитивизма. У временима када се руши Берлински зид ми на овако малом простору градимо кинеске зидове. Коме све то треба и чему то служи? Народу, тврдим, то није потребно. Певачима поготово. И колико год покушавамо да се уклонимо из тих игара последице осећамо. Први пут у животу нисам отишла на турнеју по Хрватској, искључиво због политичких превирања у овом подручју. Ни у Македонији стање није ружичасто... Ситуација се мења из дана у дан. На жалост, нагоре.

Фото: Репринт Сабор

 

 

- Себе још сматрам југлословенским певачем и верујте ми, увек са највећим задовољством отпевам песму "Југославија" - прича Шериф Коњевић. - Јесам Муслиман и тога се не стидим. Али, нисам националиста и не дозвољавам да ме сврставају у неке политичко-певачке гарнитуре, како покушавају.

Шериф Коњевић је, сазнајемо, имао бројне понуде да за "дебеле паре" пева на бројним страначким и верским скуповима. Међутим, захвалио се на свим позивима уз образложење да он никада није био политички певач. Слично је поступила и Шемса Суљаковић када је организаторима муслиманских верских скупова у Сарајеву, накоје су њу звали као госта, очитала лекцију. Халид Муслимовић, од недавно тата, још не размишља о будућности ћерке и одбија сваки разговор о политици.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Darko Mircetic

 

 

- Као уметника и бизнисмена, вређају ме ваша питања. О тим глупостима нећу да причам. Последице политике осећају само оне колеге, ако их тако могу звати, које су певачку браншу покушале да увуку у бесмислене и непотребне политичке игре. Што се мене тиче, никад нисам ни на позорници, ни на путу доживео никакву провокацију или непријатност. А на четири точка дневно пређем и по пет стотина километара и остварим на стотине контаката. Политички и национални сукоби присутни су само у скупштинским салама и оним палатама.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 20. маја 1991. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".