Свештеник поливен зеленом бојом током недељне литургије. Другог су извукли из цркве на западу Украјине док је полиција стајала и посматрала. Црква коју су напали вандали, напунили пеном, облепили зидове Стаљиновим портретима и касније је запалили.
Вековима је Украјинска православна црква била доминантна духовна снага у земљи. Сада је црква све више предмет неповерења, углавном зато што је њено духовно вођство — барем до маја — било у Москви, а не у Кијеву.
Владини званичници су се некада удварали црквеним вођама. Сада отворено говоре о сумњама да неки свештеници сарађују са Москвом и брину да би црква могла да буде тројански коњ за проруске ставове и друго.
Када је реч о Украјинској православној цркви, "ми не говоримо о богу, вери или духовном развоју“, рекао је Њујорк тајмсу Сергеј Кондрачук, председник регионалног савета Ривне у централној Украјини. "Можемо да говоримо само о највећој опасности по нашу националну безбедност".
То што је православна црква сада у фокусу званичних сумњи је још један пример колико је рат дубоко преокренуо све аспекте живота у Украјини. Чак и пре рата, питање односа са Русијом је већ било трновито, између оних који су подржавали цркву лојалну Москви и оних који су подржавали новију, слично названу Православну цркву Украјине, са седиштем у Кијеву.
Прочитајте још
Сада цркве које су повезане са Кијевом активно врше притисак на свештенике у другој цркви да промене или докажз своју верност. Избиле су насилне свађе. Тензије су толико дубоке да је Украјинска православна црква у мају изменила своје статуте како би себи обезбедила "пуну независност и аутономију“ од цркве у Москви, што је тектонски прекид вековних односа.
ФОТО: Руска православна црква
И поред тога, сумње остају. У једном примеру, крајем јуна, западни град Лавов одржао је једногласно, али симболично гласање за забрану цркве.
У украјинском парламенту, посланик Микита Потурајев сазвао је званичну седницу о утицају цркве. У интервјуу је потврдио да власти истражују свештенике који су повезани са Москвом да ли раде на обезбеђивању циљева руској артиљерији; информишу их о украјинским активистима; и шаљу податаке о положајима украјинских трупа.
- Јасно нам је колико су се пажљиво припремали за инвазију на Украјину - рекао је - и колико је агената послато овде и регрутовано.
Првог дана рата дошло је до хапшења свештеника у предграђу Кијева, где је оборен руски хеликоптер. Полицијски званичници веровали су да је свештеник покушавао да помогне обореним пилотима да побегну. Још један свештеник из кијевског предграђа Борођанка оптужен је да је био доушник руским војницима који су заузели сада десетковани град. У Ривну је ухапшена супруга локалног свештеника због сумње да је сарађивала са Русима.
Судови и обавештајне службе помно чувају информације о случајевима. Ниједан духовник није јавно осуђен.
Кондрачук, локални званичник у Ривнеу, има Џавелин у својој канцеларији и лобира да се Украјинска православна црква забрани у његовом региону. На школским и верским догађајима, рекао је, верници су отворено заступали проруске ставове. Он је навео предратну прославу матуре на којој су десетине девојчица певале песму о "чекању славе Свете Русије“ и недељни школски фестивал на коме су деца била подстицана да славе цварску династију Романов.
- Откако је Украјина постала независна, Русија је покушала да пренесе свој утицај и вредности – културне, верске и друге – овде - рекао је он.
Када је Украјина напустила Совјетски Савез 1991. године, Украјинска православна црква остала је локална Москви, док је новооснована Православна црква Украјине, лојална Кијеву. Данас постоји око 8.000 парохија лојалних цркви са седиштем у Кијеву и још увек отприлике 12.000 лојалних Московској патријаршији. Али откако је почео рат, стотине цркава су прешле на кијевску страну.
Митрополит Климент, портпарол Украјинске православне цркве, негирао је да црква пружа било какву помоћ ратним циљевима Москве и напоменуо да је вођа цркве осудио руску инвазију на дан када се догодила. Ипак, лојалност је остала нејасна, пошто је црква остала под влашћу патријарха Кирила, 75-годишњег лидера Руске православне цркве, блиског савезника председника Владимира Путина и истакнутог поборника рата.
Путинова оправдања за рат имају, пише НYП, конзервативне религиозне призвуке. Украјину је назвао "неотуђивим делом“ руског "духовног простора“. Крајем маја, црква је коначно прекинула везе са Москвом, након што је стотине парохија прешло у Кијев.
- Њихова мотивација су углавном претње - рекао је митрополит Климент о свештеницима који су променили страну. "Као кад вам људи дођу у кућу, разбију прозоре, цртају кукасте крстове. Или као у Лавовској области, где је свештеник поливен зеленом бојом јер је 'био колаборациониста'. Каква је његова сарадња? Молећи веру за коју верује да је истинита?“
Фото: Танјуг/АП
Украјински званичници тврде да свештеници чине мали проценат од више од 1.400 случајева покренутих против грађана због сарадње са Русима. И Потурајев, украјински посланик, признао је да се питање издајника унутар цркве тиче појединаца, а не да представља "системски проблем целе институције“.
Неповерење је и даље веома присутно. Званичник Службе безбедности Украјине, који је инсистирао на анонимности због осетљивости теме, рекао је да је око 200 свештеника Украјинске православне цркве у "сваком региону“ земље под строгим надзором као потенцијални сарадници. Осим њих, рекао је званичник, "скоро сви“ црквени свештеници били су под неком врстом надзора. Информација није могла бити независно потврђена, али је митрополит Климент признао притисак. "Барем су сви црквени епископи сигурно под присмотром“, рекао је он.
То ипак није спречило ходочаснике да дођу у Печерску лавру, једно од најсветијих места за православне вернике из целог света. После 1991. Московска патријаршија је задржала приступ локалитету, док га украјинска влада формално поседује као музеј. Прошле недеље, верници и војници присуствовали су служењу.
Јуриј Хородијенко, 48-годишњи војни лекар, ходочастио је у древно срце манастира, подземну крипту, са гипсом на десној руци од повреде задобивене на бојном пољу. Рекао је да је крштен у манастиру и да верује црквеном руководству да одлучује о његовој будућности.
- Молим се за Украјину, за Кијев и да не буде рата - рекао је он.
Војник из уништеног града Маријупоља, Сергеј Шчербак, рекао је да је чуо за појединачне колаборационисте повезане са црквом, али је приметио да "сам црквени систем није крив“.
Фото: Танјуг/АП
Али у селу Хилча Друха, пола сата вожње јужно од града Ривне, група мештана која је водила своју конгрегацију кроз процес пребацивања своје цркве у Православну цркву Украјине била је много скептичнија.
- Без наше украјинске цркве и наше војске, наша држава неће постојати - рекла је Катја Тушковц, која је окупила своју конгрегацију да промени цркве након што је локални свештеник дао да се наслика икону Романових у цркви пре неколико година. Када је почела руска инвазија, пронашла је критичну масу која је била спремна да промени цркву.
Свештеник није желео да мења цркву.
Након што га је група суочила са захтевом за замену који је потписала већина пастве, стигао је надзорни свештеник из московске патријаршије са локалним свештеником да склони њихову имовину из богомоље.
- Надзорни свештеник је клекнуо и проклео наше село - рекла је Тушковц. "Рекао је да се нада да овде ниједна особа неће остати жива. Какав је то свештеник?”
(Њујорк тајмс)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
