У подугачком телевизијском интервјуу из 1971. године, бивши председник СФРЈ Јосип Броз Тито је нашироко причао о свом животу, осврнувши се притом и на битне историјске догађаје који су обележили средину прошлог века. Дотакао се и разлаза са Стаљином и Совјетским савезом, што је представљало прекретницу у политици бивше Југославије, јер је након тога уследио заокрет према Западу и удаљавање од земаља Варшавског пакта. 

Тито је испричао и ангедоту о доласку младог Стаљиновог курира под надимком Машетоф, који је историчарима остао испод радара и нико се њиме касније није бавио, па му се зато ни не зна прави идентитет, од којег је добио позив на састанак у Кијев, где му је лидер Совјетског савеза припремао замку.

- Сукоб са Стаљином је најтежи час за сваког комунисту, јер се тада порушило све на чему је сам себе градио. Одједном је све то пропало. Требало се тргнути и размислити шта то све може да значи. Признајем да сам много размишљао. Тешко ми је било да се одлучим - признао је Јосип Броз Тито, бивши председник СФРЈ, у једном телевизијском интервјуу из 1971. године. 

Он је током дугачког разговора пред камерама, признао да је јако тешко поднео раскид са Стаљином и Совјетским савезом, озваничен Резолуцијом Информбироа донетом 28. јуна 1948. године у Букурешту. 

Фото: Јутјуб принтскрин/РТС

 

Овај Хладни рат усред Хладног рата, одржао се све до смрти Јосифа Висарионовича Стаљина 1953. године, а пратиле су га бројне диверзије на границама, шпијунаже, економска и политичка изолација Југославије, али и хапшења, прогони и затварања Титових политичких неистомишљеника.

Јако волим руски народ

- С обзиром на арогантност Стаљинових писама и оптужби на рачун наше партије и руководства, након свега што смо учинили у тој крвавој борби, за себе и за Совјетски савез, који нам је био светиња – са Стаљиновим именом на уснама су наши људи умирали – то представља један… То није шок, то је нешто много дубље! -  казао је Тито и онда додао да је морао добро да размисли како даље.

- Размишљао сам куда то води, шта може настати из свега тога. Тада сам схватио да се и без тога може борити, а не напустити идеје марскизма и лењинизма – не престати да будеш комуниста. Борац за права социјалистичких партија и организација. Ја сам то Стаљину написао у првом писму – да се ради о борби за даљи развитак социјализма. Милован Ђилас и неки око њега су ми мало преправљали то писмо, али ја имам оригинал. Избацили смо тај део… Мени је било тешко пошто јако волим тај руски народ. Ипак сам тамо био шест година. Тамо сам много претрпео и много проживео. Али живео сам за револуцију која ме је носила. Октобарска револуција није обична револуција. А тај народ је јако добар народ. После су долазили другови код мене и питали шта ћемо сада. Ја им кажем: `Ништа, сад вреди живети и борити се`. Ако смо свесни да нисмо учинили ништа лоше, већ су нам други нешто исконструисали, онда морамо, као комунисти, да до краја будемо доследни сами себи. И нисам се преварио -казао је Тито.

Фото: репринт ТВ Новости

 

 

Одавно сам исплатио свој живот

Он је потом испричао да је Совјетско руководство било спремно да га ликвидира и постави свог човека уместо њега, али да их је он прозрео и није отишао ни на један састанак који су предложили, јер су били очигледна замка.

Фото: репринт ТВ Новости

 

- Ја сам одавно исплатио свој живот.Могао сам да одем тамо и погинем. И урадио бих то кад би знао да би то користило, али сам знао да неће користити, већ да ће настати трагедија. За време припрема Резолуције Информбироа, код мене је дошао Стаљинов курири којег памтим по презимену - Машетоф. Кад би знао где је сад тај, сунце му ј**** - опсовао је сочно Броз и наставио: 

- То је био један омладинац из НКВД који је брзо скакао ка врху. Дошао код мене у Ужичку, у канцеларију, и донео кратко писмо. Не зна ко га је потписао, али није Стаљин. Позив да дођем са својим друговима на састанак у Кијев. А ја одмах мислим у себи: `Каква је разлика Кијев или Москва`. После су звали у Букурешт. А тада, ко за врага, у канцеларији биле две слике – Лењина и Стаљина, а на Стаљиновој попустио ексер, па је била скинута и прислоњена уза зид. И тај Машетоф је то видео, мислећи да сам ја скинуо слику, а то је било случајно, знате, па је испао велики инцидент... Углавном, било је разних покушаја да ме доведу на неки од тих састанака, са којих се, сигурно, не би вратио жив - казао је Тито.

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".