Својевремено, Беки је имао проблем приликом куповине стана у Београду, због чињенице да је пореклом Алабанац. О овој ситуацији, која је певача потресла, иако је напослетку успео да је реши, писао је далеке 1991. године часопис "Сабор". Текст преносимо у целости:

Таман када је помислио да су сви његови проблеми решени, Беки Бекић се суочио са непријатном стварношћу. Не, нису у питању типични певачки проблеми са плочама, тиражима и рекламом, већ се пред Бекија испречио стамбени закон. После десет година живота и рада у Београду Беки је купио стан у насељу Борча. Заправо скпио је толико новца да купи гарсоњеру. За пријатеље је уприличио насеље, а када је требало да се то регулише и законским папирима, добио је "одбијеницу". У одговору републичких правосудних органа писало је "да није дозвољено закључење уговора о промету непокретности, јер се на предметној непокрености, јер се на предметној непокретности мења носиоц права својине у корист лица друге националности, што посредно и непосредно утиче на промену националне структуре и изазива неспокојство и несигурност код грађана друге националности"!

Фото: АТА имагес

 

- Никад нисам крио да сам Албанац - каже Беки. - Али, увек сам истицао да сам пореклом из Гусиња у Црној Гори. Југословенски сам оријентисан и тешко ми је пало овакво гледање републичких власти. Чуо сам за тај закон, али када ми је стигло званично обавештење преко адвоката, плакао сам као дете. Па зар у Београду, граду у којем сам све постигао, али и којем сам много дао, да немам права да купим стан?

Срећом по Бекија свако правило има и изузетака, па је и он у међувремену добио црно на белом документа о власништву. Али, ово искуство прилично га је уздрмало. Предрасуде о њему, вероватно због правог имена Бехљуљ Бехљуљевић, настављају се...

- Ево, изашла ми је нова плоча, а музички уредници ме одмах питају "има ли на њој ислама"? Побогу, људи, па зашто то нико не пита Џеја, Кебу и друге певаче?

Фото: Репринт Сабор

 

Изгледа да је Беки прилично баксузан. Како год да ради, некоме се не допадне. На естради је већ дуже време анегдота како су Бекија својевремено са једног вашара привели у милицију као "српског националисту" Наиме, Беки је певао песме "Војводо Синђелићу", "Ко то каже Србија је мала" и неким "савесним" милиционерима је то засметало. А када се испоставило да је "српски националиста" пореклом Албанац, брже боље су га пустили и извинили се због грешке.

Можда и песма са нове плоче "Живот је тамница" некоме делује злослутно и неподобно?

- Можда то и јесте црна песма, али сада је и црно време. Па и јесте живот тамница. Само, инспирацију за песму добио сам после једног сна, а не из стварности. Сањао сам покојног оца и после буђења записао следеће речи: "живот је тамница, живот је тамница, снови осташе само, сањам те често и наше место, све ређе одлазим тамо!" Радује ме што сам у Сарајеву чуо како се песма пева у кафанама. То ми је прави показатељ да ће стићи и до радио и ТВ слушалаца и гледалаца.

Фото: АТА имагес

 

Беки спада у несебичне људе. Уместо да најлепше песме задржи за себе, он их даје другим певачима. Тачније певачицама. Шта ће човек, када је слаб према лепшем полу. Његове песме снимиле су Биљана Јевтић, Нада Топчагић, Злата Петровић, Соња Рајковић, Зорица Тодосијевић...

- Мени је најважније да песма прође, а најмање је важно да ли је ја певам. Ја сам навикао да чекам, па ћу ваљда једног дана и за себе оставити неки хит. Само, у проблему је у томе што лакше осетим шта другима лежи и шта је оно право.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из албума Славише Вујића

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 16. децембар 1995. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".