Православни верници обележавају један од највећих српских празника - Видовдан. Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.
Фото: принтскрин јутјуб/ Srbija Global
У хришћанском календару не постоји светац са овим именом и пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре.
Видовдан је за српски народ важан празник из још једног разлога. Овај празник се слави и као спомен на Косовски бој, једну од највећих битака европског средњег века.
Вид је сматран врховним божанством, “Богом над боговима”, а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који “отвара очи”.
Као државни празник он се обележава радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
Прочитајте још
Фото: принтскрин јутјуб/ Srbija Global
То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Обичаји које не треба прескочити на Видовдан
Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.
На Видовдан се могла видети и будућност. Тога дана се много гатало и прорицало. Као и у неким другим приликама, чиниле су то најчешће девојке надајући се да ће видети будућег изабраника. Девојке су уочи Видовдана брале цвеће и њега су пред спавање стављале под јастук и у поноћ призивале свог драгог.
Веровале су да ће се то и догодити, да ће им будући муж доћи у сан. У неким крајевима девојке су уочи празника брале видову траву и припремале још понешто. Наливале су воду у лонац, затим узимале мало хлеба и соли, детелину са четири листа и једну тканицу коју би пребациле преко лонца.
Веза Видовдана са видом јавља се и у народној медицини. Уочи празника или на сам празник изјутра су брали траву звану видовчица, често је стављали у воду и њоме се умивали. То су радили како би током године имали добар вид, а воду су и чували целу годину како би ако имају неки проблем са очима могли да га залече.
ВОНУС ВИДЕО:
Vidovdan na Gazimestanu 2021. Godine
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
