ЗЕЛЕНСКОМ СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ: Мења се поглед Европљана на рат

Истраживања у Финској, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Португалу, Румунији, Шпанији, Шведској и Уједињеном Краљевству показала су да подршка Украјини остаје висока, али да су преокупације пренете на шире последице сукоба, преноси Јутарњи.хр.

- Европљани су до сада изненадили Путина – и себе – својим јединством, али сада долазе велики стресови - рекао је Марк Леонард, коаутор извештаја Европског савета за спољне односе (ЕЦФР) о промени става према Руском нападу.

Истраживање је показало да упркос снажној подршци Украјини, многи гласачи у Европи желе да се рат заврши што је пре могуће - чак и ако то значи да Украјина губи територију.

Тај став често не одражава став националних влада, рекли су аутори, упозоравајући лидере ЕУ на "максималистичке погледе" на рат и сугеришући да остану строги према Русији, али опрезни у погледу опасности од ескалације.

Прочитајте још

ДРАМАТИЧНО У НЕМАЧКОЈ Није се догодило у последњих пола века

09:36

ТРПИМО БОЛНЕ ГУБИТКЕ: Зеленски прозвао западне партнере

08:00

ШЕФ ДУМЕ: 2 земље нестају, па Европа ако УКР дају нуклеарке

16:06

ЛЕТЕЋИ ТЕНК Спорији од већине, разлог је - прецизност пуцања

14:39

Анкета спроведена између 28. априла и 11. маја показала је скоро универзалну подршку Украјини, при чему 73 одсто испитаника у 10 земаља окривљује Русију за рат.

Више од 80% у Пољској, Шведској, УК (83%) и Финској (90%) рекло је да сматра Русију одговорном, заједно са великом већином у Италији (56%), Француској (62%) и Немачкој (66%) .

Истовремено, Русију испитаници сматрају највећом препреком миру.

Већина у ових 10 земаља сматра да владе треба да прекину економске и културне односе са Москвом, а већина – која је у Пољској порасла на 71 одсто – такође је за прекид дипломатских односа.

Слично, 58% у 10 земаља – у односу на 77% у Финској – желело је да ЕУ смањи своју зависност од руске енергије, чак и на рачун климатских циљева ЕУ, сугеришући јавну подршку за нову рунду санкција.

Али анкете ЕЦФР-а показале су јасну поделу између Европљана који желе мир што је пре могуће (35% у 10 земаља) и оних који желе правду – дефинисану као обнављање територијалног интегритета Украјине и позивање Русије на одговорност (22%).

Они који деле антируска осећања, али и страх од ескалације, чине око 20 одсто бирача, показао је извештај – уз велике разлике међу земљама.

Они који се недвосмислено залажу за мир и верују да ће Украјина после сукоба бити гора од Русије, највише је у Италији (52 одсто), показало је истраживање, док је у Пољској највише оних који желе освету (41 одсто).

Занимљиво, они који желе да Русија страда подржавају и прекид економских, дипломатских и културних веза, док већина оних који су за мир подржава само прекид економских веза.

Испитанике у Немачкој, Италији и Француској највише брину трошкови живота и цене енергије, док су испитаници у Шведској, Великој Британији и Пољској највише забринути због опасности од нуклеарног рата.

Како се сукоб одуговлачи, а трошкови расту, владе ће бити све више принуђене да "уравнотеже тежњу ка европском јединству са мишљењима која се разликују и унутар и између држава чланица", наводи се у студији, указујући на све већи јаз између многих влада и јавности.