Крунослав Иванковић рођен је у Шиду 1964. године. Током НАТО агресије обављао је дужност командира чете у 125. моторизованој бригади Војске Србије, као капетан прве класе.

Страдао је 14. априла у рејону карауле Кошаре, одбијањем напада терориста, док је извлачио мртвог друга Негића.

Како се десила погибија Иванковића и које су биле његове последње речи када га је погодио снајперски метак сведочио је раније за медије војник Саша Јовић.

 

https://youtu.be/Zh3PHNe4FlY

 

- Крунослав Иванковић се налазио са моје леве стране, имао је заклон једне велике букве, Негић је био испред мене иза једне друге букве која је била откинута на пола, Неџмедин се налазио са моје полудесне стране заједно са Данилом Војводићем, добровољцем који је, на жалост, међу првим погинуо. Негић је кренуо да пренесе “руп 12”, ухватио је чистину и тада га је погодио први метак у леву потколеницу. Кренуо сам Негића да извлачим у цик цак. Потом за време док сам ја сакривао муницију у грање, Бранислав се извлачио сам навише и када сам га стигао питао сам га како је. Рекао је да је погођен још једном у леву бутину. Рекао сам издржи још мало, још десетак метара и биће ок. Чуо се јак пуцањ, Бранислав се стегао и рекао: “Шуре, готов сам”.

 

https://youtu.be/Ak-KTs5NpRo

 

Након тога Круна је пришао и рекао да идемо, на шта сам му одговорио да је Негић готов. Рекао је да га оставим, јер се за мртву главу не губи живот, а одговорио сам му да нећу да га оставим, већ хоћу да га извучем, јер сам због њега и дошао овде. Зачуо се опет пуцањ и онда је капетан погођен.

Само је рекао: “Јао мајко, јао децо моја”. Онда смо га водник Стеф и ја извукли, а после је било касно да се вратим по Негића пошто су шиптарски терористи пустили керове на нас – препричао је Јовић.

Слободан Милошевић одликовао је Крунослав Иванковић Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

(Курир)

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".