УВЕК НЕГАТИВАЦ: Зашто су Начићу припадале само ове улоге

Глумца Ташка Начића публика ће заувек памтити као смотаног ловца са "закоченом пушком" из филма "Ко то тамо пева", комичног серијског убицу Перу Митића који мисли да "ко не воли каранфиле не треба ни да живи" и Божидара Мајковића, лењивца-чиновника у пропалом социјалистичком предузећу из серије "Бољи живот".

Ташко Начић рођен је у Крушевцу 7. априла 1934. године. У родном граду је завршио основну школу и гимназију и остварио прве глумачке наступе у позоришту.

Дипломирао је глуму на ФДУ у Београду, у класи професора Мате Милошевића.

Њега ће публика заувек памтити као смотаног ловца са "закоченом пушком" из "Ко то тамо пева", анти-хероја Перу Митића који мисли да "ко не воли каранфиле не треба ни да живи" и Божидара Мајковића, лењивца-чиновника у пропалом социјалистичком предузећу из "Бољег живота".

Прочитајте још

УМАЛО НИЈЕ ЗАСПАО: Кнез искрено о наступима својих колега

22:40

КАКО ЈЕ БОДА ПОСТАО ГЛУМАЦ: Са 21 годином побегао у Београд

14:31

БИЛА ЈЕ ТАКО ЛИЈЕПА: Како је снимљена легендарна песма

15:40

СРБИН УПУЦАО ДЕВОЈКУ: Сачекуша испред клуба у Немачкој

09:49

Са својих 192 центиметра висине, Ташко Начић је још од младости важио за "џина домаће филмске сцене".

Стрпљиво је радио, свој таленат усавршавао и трпео и када су га неке значајније улоге, и поред очигледних квалитета заобилазиле, због његовог физичког изгледа.

Током читаве каријере стоички се носио са чињеницом да, нарочито у свету филма, важе сурови естетски стандарди које он, једноставно, по мишљењу већине културних ствараоца, није задовољавао.

- Свестан сам да, због своје спољашњости, не могу да играм љубавнике нити хероје. Потпуно сам сигуран да никада нећу бити Хамлет - рекао је Ташко Начић у једном од ретких интервјуа које је дао.

Славни глумац временом је научио да се носи са тим, свестан чињенице да ће, уз марљив рад и труд, успех једном сигурно доћи.

Када су га једном приликом питали како се осећа када схвати да редитељ у некој улози потенцира његов физички изглед, одговорио је феноменално.

- Сматрам да везивање за нечији изглед иде на прву лопту. Важније је шта човек изнутра може урадити. Добро, не кажем да изглед не може помоћи, али добро се сећам кад сам, као студент академије, гледао художествени театар. Давали су фрагменте, и Тарасова је глумила Ану Карењину. Тарасовој је тада било око шездесет и нешто година, била је голема, дебела. Но, после једне минуте представе, то вам није сметало и пред собом сте заиста имали Ану Карењину - објаснио је Начић.

Професионалну глумачку каријеру започео је у народном позоришту у Београду, затим је наступао у Позоришту Бошко Буха, а прославио се у Атељеу 212 сјајним улогама у врхунским представамаа: Краљ Иби, Радован ИИИ, Чудо у Шаргану, Кафаница судница, лудница и у бројним филмовима.