- То је евокација поновног заједничког живота, трансформација тако да мртви могу поново да искусе радости живота. Али што је најважније, Фамадихана је чин љубави - каже антрополог Морис Блох.
Он описује да породица сваких две до седам година, одржава велику прославу на гробљу у својој крипти предака где се остаци мртвих ексхумирају, умотају у фину свилу, попрскају вином или парфемом и износе на друштвене свечаности. Он тврди да се такозвано окретање костију у овом обичају посматра као витални елемент у одржавању веза са поштованим прецима, који још увек играју веома стварну улогу у свакодневном животу.
Антрополог Блох даље говори да је овај обичај посебно карактеристичан за народ који живи на Мадагаскару, и да није си изградио је начин живота око смрти - током сушних зимских месеци, церемоније фамадихане, познате као „превртање костију“, одржавају се у разним градовима и селима у знак сећања на покојнике.
Фото: Профимедиа
Један мушкарац који је описао како заправо изгледа ова церемонија пошто је истој присуствовао.
- Дошао сам очекујући најстрашније церемоније, али сам уместо тога пронашао екстремни облик обожавања вољених који ће заувек променити мој поглед на живот и смрт - рекао је он.
Прочитајте још
Обичај се заснива на веровању да се духови мртвих не придружују свету предака све док се тело потпуно не распадне, а до тог времена дух покојника још увек остаје и може да комуницира са живима. Све док не нестану заувек, прославе Фамадихане су начин да се обасипају љубављу и наклоношћу према њима. Смрт није тужна прилика за многе људе који ово практикују, већ време за славље. Верује се да преци, као и сви, цене заиста добру забаву, посебно ону која се одржава у њихову част.
Како изгледа ископавање и превртање костију?
Чланови породице враћају се у родни град где год живели да би присуствовали овој свечаности на гробљу. Када се сви окупе, лешеви се опрезно извлаче из гробнице или крипте и умотавају у сламнате простирке. Групе људи подижу лешеве изнад њихових глава и носе их, пре него што их положе један поред другог на земљу да би се очистили и обукли. Њихова осушена погребна одећа се потом скида са њихових лешева, а тела су обучена у свежу свилену одећу. Жене које имају проблема са зачећем ће узети делове старог покрова предака и ставити их испод својих душека или их чак појести како би изазвале трудноћу.
Плес са мртвима:
Након облачења покојника, приређује се велика забава уз музику, и тада чланови породице плешу са телима. За неке, то је прилика да покојницима пренесу породичне вести и затраже њихове благослове, за друге је време да се сећају и причају приче о мртвима.
Када се фестивал заврши, тела морају да буду враћена у гробницу док се сунце полако повлачи иза хоризонта. Они су поново сахрањени заједно са поклонима у виду новца и алкохола и постављени наопачке како би се затворио циклус живота и смрти. Након завршног ритуалног чишћења, гробница се одмах затвара.
Ритуали показују извесну сличност са ритуалом Ма’Нене који спроводи Тана Тораја у Јужном Сулевсију, фестивалу на коме чланови породице ексхумирају мумифицирана тела, оперу их, обуче у свежу одећу и шетају кроз село.
Фото: Профимедиа
Путописац Хилари Бред, која је присуствовала прославама Фамадихане рекла је да је ово јединствени фестивал.
- У нашој култури не постоји механизам који би осигурао да, годинама након њиховог одласка, наставимо да се сећамо мртвих. Да, одајемо им почаст и полажемо цвеће на њихове гробове, али као усамљени чин. Церемонија превртања костију је колективни израз поштовања и љубави - рекла је она.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
