Дан бербе је лане у воћњацима био од 3.000 до 3.500 динара, а ове године је тешко наћи радника и за већу суму.
ЗА ПУНУ ГАЈБУ 250 ДИНАРА
– Код мене трешње беру Румуни. Дневницу им плаћам 45 евра ако желе да се сами хране, а ако им ја обезбеђујем оброке, онда је 40 евра. Неки Грочани налазе људе из Смедерева за дневницу од 3.500 до 4.000 динара, а моја комшиница за набрану гајбу даје 250 динара – каже за Објектив Душан Бећаговић из Гроцке.
Он наглашава да је ове године цена прве класе трешања 150 динара за килограм, док је за другу класу упола нижа.
– Не знам колико ћу зарадити ове године, јер су дневнице за раднике веће него лане, превоз је скупљи до Кванташа… Највише ми се исплати кад трешње продам код куће, односно кад дођу накупци. Ове године нема Руса, тако да је цена знатно нижа. Да су они дошли, трешња би била најмање 300- 400 динара за килограм на велико – каже Бећаговић.
Фото: Профимедиа
Малинари се још пресабирају, јер ће берба кренути за две до три недеље. Ипак, већина их је обезбедила радну снагу. Они упозоравају да се не наседа на олака обећања о одличној заради.
Прочитајте још
Како каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара и купинара Србије, „најлакше је на интернету написати да су потребни и обећати лепу суму”, јер је неспорно да дефицит берача постоји.
Фото: А.Станковић
– Нажалост, много је злоупотреба у тим огласима. И лане смо били сведоци да су појединци обећавали дневницу од 6.000 динара, да би берачима исплатили упола мање. Ове године се помиње 8.000 динара. Управо такви домаћини, који раднике преваре не само обећањем о вишој дневници него и тиме што им дају само један оброк и смештај у некој шупи, сваке сезоне траже нове бераче – каже Радовић.
МАЛИНАРИ ПОШТЕНО ДА ПЛАТЕ БЕРАЧЕ
Он истиче да поштени домаћини, који два месеца сезоне проведу са својим радницима, знају да ће радник бити способан за напоран рад у малињаку само ако има сва три оброка, нормалан смештај, купатило и топлу воду, практично да на рад дође само са својом гардеробом и вољом и буде плаћен како му се на почетку каже.
– Такви малинари немају потребу за огласима јер максимално испоштују бераче, које не мењају по неколико сезона – каже Радовић.
Фото: Н. Скендерија
Поставља се питање по којој цени ће се брати боровница и ко ће је брати.
– Нико још увек не зна шта може да се очекује; помињу се ненормалне цене за дневницу, што не значи да ће оне бити високе.
С друге стране, имамо ситуацију да нам се јављају људи из, рецимо, Бангладеша који у региону беру друго воће и који су заинтересовани за бербу – каже Веселин Ђорђевић из Боровница клуба Србија.
„Плаво злато”, како је воћари од милоште зову, добро се котира на српском, али и иностраном тржишту, а већ неколико година доживљава истински процват. Наша боровница понајвише путује ка земљама Запада: у топ три државе су Немачка, Холандија и Британија.
(Објектив.рс)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
