Као део Црвеног крста Србије, Друштво Црвеног крста у Нишу формирано је неколико дана по ослобођењу Ниша од Турака 1878. године. У ратним сукобима које је Краљевина Србија водила крајем ХIX и почетком ХХ века (српско-бугарски рат, Балкански ратови и Први светски рат), организација је збрињавала рањене и болесне војнике.

У периоду између два светска рата, Друштво је финансијски ојачало, што је резултирало добро снабдевеном апотеком и набавком возила. Његови чланови су у таквом стању дочекали слом и окупацију Југославије у пролеће 1941.

Приправност "крсташа" знатно је појачана трагичним развојем ситуације у земљи. Хапшења, интернације и прогон српског становништва са територије новоформиране Независне државе Хрватске, прошириле су опсег њихових активности.

Фото: Нпортал

 

Друштво Црвеног крста имало је посебан значај за цивилно становништво. Поред тога што је водило бригу о ратним сирочићима, здрављу заточеника и хигијенским условима унутар лагера, оно је развило и обавештајне делатности.

Ова организација је обавештавала породице о припреми њихових најмилијих за интернацију, и тако помагала приликом добављања неопходних потрепштина логорашима, било да је реч о храни, одећи или медицинском материјалу.

Пакети за логораше били су прилагођавани у зависности од земље у коју је требало да буду интернирани, њених климатских услова и здравственог стања заточеника. Интервенцијом Друштва многи интернирци су преживели пут до новог казамата, који је неретко трајао и преко 20 дана.

Фото: Нпортал

 

Поред тога што су били спона заробљеника са спољним светом, „крсташи“ су служили и као тумачи, с обзиром на то да су сви течно говорили немачки.

Као лица са посебним статусом и одређеном слободом кретања унутар лагера, они су били добро обавештени о намерама стражара и о томе су на време информисали логораше, било да предстоји стрељање, интернација или нешто треће.

Фото: Нпортал

 

Наслутивши цурење информација, окупационе власти су пооштриле контролу рада Друштва Црвеног крста од септембра 1942. године. Пошиљке су се ригорозно проверавале, а стражарско особље је у размени информација о стању логораша постало знатно шкртије.

Ни појачани надзор није омео хуманитарни рад. Општински службеник Благоје Станковић, који је снабдевао логор намирницама и пакетима породица, често је ризиковао живот дотурајући том приликом писма логорашима од њихових најмилијих.

Фото: Нпортал

 

Када би посуду логораша вратио његовој породици, то је био знак да је стрељан, иако је записано да Станковић готово никада није саопштавао лоше вести.

ЛЕГИТИМАЦИЈЕ КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ

Захваљујући сналажњивости "крсташа" спасени су животи четворочлане јеврејске породице Леви. Избегличке легитимације које им је обезбедио секретар Радојица Станковић спасиле су их сигурне смрти. Презиме је прилагођено српском (Лекић), тако да је породица захваљујући овом маневру дочекала крај рата, а по његовом завршетку преселила се у Земун.

(Наставиће се)

Овде можете прочитати први и други део серијала о логору Црвени крст

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".