ЈУНАШТВО СЕ ПИШЕ ЈЕЛЕНА: Унутар нишког лагера (2.део)

Спрат централног павиљона логора Црвени крст посвећен је страдалим Јеврејима. До почетка Другог светског рата, у Нишу их је живело 356. Већином су живели у ужем центру града, у јеврејској махали јужно од Нишаве.

По окупацији највећег града на југу Србије, немачке власти 31. маја 1941. доносе уредбу која предвиђа обележавање Јевреја жутом траком, ограничавање кретања на јавним местима, конфискацију покретне и непокретне имовине и забрану обављања јавних функција. Понижавање јеврејског народа ишло је до те мере да је градска синагога коришћена као магацин.

Зидови и столови на спрату испуњени су аутентичним предметима и личним стварима несрећних Јевреја: од препознатљивих жутих трака, до лептир машни, молитвеника, одеће, дечјих играчака...

Фото: Нпортал

Затирање јеврејске популације на простору Ниша и околине одвијало се у три фазе:

Прва фаза (април-август '41) карактеристична је по евидентирању, обележавању и ограничењу слободе кретања, пљачкању јеврејске имовине и увођењу принудног рада. Фелдкомандантура 809 је захтевала да јој се достави комплетан списак чланова Јеврејске општине Ниша. Радноспособни Јевреји послати су на принудни рад у стоваришта, магацине, на изградњу путева, као и уклањање рушевина.

Другу фазу (август-децембар '41) обележило је груписање Јевреја и њихово одвођење у логоре. Средином октобра, окупационе власти су наредиле да се сви одрасли Јевреји хитно јаве у хотел „Парк“.

Навикли да их на том месту окупљају ради одвођења на принудни рад, они су дошли у великом броју. Убрзо су спроведени у новоформирани логор на Црвеном крсту. Унутар логорских ћелија нашли су се и Јевреји из других крајева земље.

Фото: Нпортал

Трећа фаза (децембар '41) предвиђала је потпуно уништење нишких Јвереја. Читаве породице смештане су у ћелије на тавану логора, надалеко познате по нељудским условима. Мушкарци и дечаци до 14 година су стрељани на Бубњу, док су жене са децом депортоване у Београд, где су погубљени у гасним коморама. Јеврејско питање у Нишу завршено је стрељањем последње групе Јевреја фебруара 1943. године.

До које мере се протезала злочиначка природа егзекутора, најбоље сведочи запис доктора Драгутина Јовића о једном од злочинаца:

"Јерих је био специјалиста за јеврејско питање. Тај је био сав срећан када би ухватио неког Јеврејина који се годинама или месецима крио. Сећам се његовог задовољства када је стрељао једну жену, за коју је открио да је Јеврејка. Она се годину и по дана крила под српским именом и радила као куварица у једном ресторану у Нишу".

Једна од најпотреснијих просторија налази се на спрату павиљона. У питању је спомен-соба са именима жртава, поређаних по азбучном реду. Бескрајни редови са српским и јеврејским презименима скамењују посетиоца. Слева на десно смењују се Николић, Алкалај, Леви, Лазаревић, Албахари, Анђелковић и многа друга...

Фото: Нпортал

ЧОЈСТВО ЈЕЛЕНЕ ГЛАВАШКИ

Случај Јелене Главашки један је од бројних примера људскости и храбрости исказане током спасавања Јевреја у Другом светском рату. Рођену Кикинђанку посао васпитачице усмерио је у јужну Србију у периоду између два светска рата. Том приликом дружила се са породицом Леона Лебла, управника алексиначких рудника и била васпитачица његовој ћерки Џени Лебл.

По окупацији Југославије, Леон је интерниран у Немачку, а мајка и ћерка су позване да се јаве у полицијску станицу. Јелена је успела да набави лажну легитимацију за Џени, на име Јованка Лазић. Упркос њеној сналажљивости, неко је препознао Жени и она је са Јеленом заточена у нишки лагер.

Фото: Нпортал

Џени је касније интернирана у неки од логора у Немачкој и дочекала је слободу, а Јелена Главашки је погубљена 12. јуна 1944. на Бубњу. Држава Израел јој је постхумно доделила признање Праведник међу народима 1987. године.

Предлог за одликовање поднела је Џени Лебл и уступила га Народном музеју у Нишу...

(Наставиће се)

Први део серијала о логору Црвени крст можете прочитати ОВДЕ

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".