- Баш ме је било срамота када сам морала да се скидам због улога. Никада се нисам лепо осећала. Али то је мој посао и када се човек определи за глуму, мора да схвати да је његово тело оруђе за рад - прича глумица, која је оставила траг у нашим најпопуларнијим серијама попут "Бољег живота".

И дан-данас се препричава њен чувени пољубац са Драганом Бјелогрлићем:

- То је добра серија, која је увек актуелна, јер говори о људима и њиховим животима. Бјела је био сјајан у улози Слободана Бобе Попадића, али срамота је да сада ја матора причам о том нашем пољупцу из серије.

Фото: Архива новости

 

Фото: Архива новости

 

Снежану Савић су улоге Малине Војводић ("Срећни људи") и Рајне Гагић ("Породично благо") донеле нов степеник у каријери. Остала је запамћена по тим улогама. 

- Тим улогама сам стекла популарност, јер се оне памте више од позоришних. Када сам постала препознатљива, почела сам да снимам плоче. Популарност ми је свакако пријала, лаже глумац који каже супротно. Неки глумци и критичари сматрају да је позориште репер колико је неко добар у свом послу. И због тога ми је драго што су ме у представи "Петријин венац" гледали Бата Стојковић, Пера Краљ и Мира Бањац и да им се допало како сам одиграла.

За њом су у младости уздисали многи мушкарци, а глумица тврди да није имала проблема са партнерима због свог занимања. 

Фото: Архива новости

 

- То је мој посао и није било потребе да се било ко љути. То је исто као када би жене гинеколога биле љубоморне на своје мужеве јер прегледају пацијенткиње. Доживела сам ја свашта у љубави и према мом животу би могла да се напише књига, али нећу је написати. Не ваља се оголити до краја, па ваљда ми глумци треба да будемо тајанствени?

Снежана је почела да се бави глумом од малих ногу, али није имала подршку оца:

- У основној школи сам била чланица дечје драмске групе, а у Шестој београдској гимназији драмске секције. Михајло Вукобратовић и ја смо играли "Татјанино писмо Оњегину", затим смо Љиља Стјепановић и ја биле у аматерском позоришту Симонида, данашњем Звездара театру. Сви су препознали мој таленат за глуму, и мама и тата и наставници - каже и додаје да њен покојни отац Душан није хтео да му се ћерка бави глумом:
- Мој отац није био срећан што сам глумица. Сматрао је да треба да се бавим неким другим послом који ће ми обезбедити егзистенцију. И данас се на глуму не гледа као на неки посебан посао. Људи умеју да кажу: "Отишао у глуму, јао, види га циркусант." У то време су сви родитељи желели да им ћерке буду докторке, да имају неко озбиљно занимање. Мајка Јелица ме је подржавала у одлуци да будем глумица. А отац је био стара школа, ауторитет. Нисам имала отворен однос са њима и бирали смо о којим ћемо темама причати.

Фото: Архива новости/ В. Данилов

 

Иако делује врло смирено и љупко, Снежана је била немирно дете и увек је терала по своме.

- Све је морало да буде како ја хоћу, нисам никога хтела да слушам. Била сам одличан ученик, али по природи сам била вагабундо, тврдоглава и лакомислена. Увек сам ишла главом кроз зид, и како сам могла, добро сам прошла у животу. Само глуп човек каже: "Ништа у свом животу не бих променио, све бих исто радио." У свом животу бих много тога променила. Била бих опрезнија, не бих била лакомислена, не бих толико веровала људима. Међутим, нисам ја баш толико нежна колико људи мисле. Ја сам васпитана и културна, све док ме неко не испровоцира. Тада умем да постанем непријатна. Највише ме изнервирају људска злоба, завист и глупост. С друге стране, не волим ни када ме људи много хвале, више волим да ме куде. То је добро и те особе ми нису непријатељи него сурови пријатељи.

(Информер) 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".