ВРАТА ПАКЛА: Унутар нишког логора смрти (1. део)

Нишава је главни оријентир трећег српског града по величини. Она је његова жила-куцавица и одредница тамошњег амбијента: јужно од Нишаве је живахно, својеврсни мравињак који циркулише кроз Казанџијско сокаче и Трг Краља Милана. На овој деоници услед граје и гужве, смењују се фронтално и бочно кретање.

Северно од реке је знатно тише и проређеније, иако на тој страни лежи Нишка тврђава. Гробна тишина и опустеле улице као да припремају пролазника на стратиште које се указује са десне стране Булевара 12. фебруара. Дугачки зид са дрвеном капијом на средини симболизује врата пакла отворена у Другом светском рату.

Логор Црвени крст нажалост у српској јавности није досегао публицитет у равни са јуначким Чегром, Ћеле-кулом, нишким падобранцима, херојима одбрамбених ратова 90-их година и осталим историјским референцама везаним за овај град.

Фото: Нпортал

Сведочанства настала унутар ових зидина указују на то да није само квантитативни критеријум онај којим се мери степен бруталности неког стратишта. Довољно је прочитати сведочанства и занемарити бројке и статистику.

ОКУПАЦИЈА И ФОРМИРАЊЕ ЛОГОРА

По слому Краљевине Југославије априла 1941. године, земља је подељена на окупационе зоне. Ниш постаје седиште фелдкомандантуре 809. Дотадашња касарна 16. коњичког пука „Обилић“ југословенске војске, изабрана је за прихватни логор у којем су сабирани заробљени војници и официри.

Фото: Нпортал

Због непосредне близине железничке станице „Црвени крст“, овај објекат је понео истоимени назив. Њена близина олакшала је транспорт логораша у град и ван њега.

Намена лагера се мења од септембра 1941. када у њему више није било ратних заробљеника заштићених Женевском и Хашком конвенцијом. Њихово место заузели су Јевреји, њихови јатаци и антифашисти, чиме је логор добио карактер концентрационог.

С обзиром на то да је током лета дошло до општег устанка у окупираној Србији, немачка команда је увела репресивне мере: за убијеног немачког војника стрељати 100, а за рањеног 50 људи. Функционисање логора и егзекуције организовао је шеф Гестапоа у Нишу СС капетан Хамер. Масовна погубљења вршена су у четврти Бубањ.

Фото: Нпортал

Са таквим развојем ситуације, логораши су сврставани у четири категорије:

-Прву категорију чинили су таоци, који су служили за стрељање у случају одмазде. Међу њима су се налазиле виђеније Нишлије и чланови породица оних за које се сумњало да су помагали један од покрета отпора.

-Другу категорију су представљали Јевреји, доведени ради физичког уништавања. Њихов боравак био је привремен: до даље депортације или масовне егзекуције на Бубњу, где су били одређени за копање заједничких рака.

Фото: Нпортал

-У трећу категорију спадала су лица ухапшена под сумњом да припадају или сарађују са Народноослободилачким покретом (НОП).

-Четврту категорију чинили су заробљеници оптужени да припадају или сарађују са Југословенском војском у отаџбини (ЈВуО).

ПРВО ОРГАНИЗОВАНО БЕКСТВО У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ

Проласком кроз капију логора, на брисаном простору указује се дугачка сива двоспратница са десне стране, као централни објекат у којем су смештени логораши. Замрачене просторије у приземљу обилују документима окупационих снага, њиховим прогласима и биографијама познатијих логораша.

На испуцалим зидовима су још увек урезани њихови записи, нечитко написани, тако да може само да се разазна понеко презиме или датум.

Фото: Нпортал

У видокруг упадају две издвојене фотографије: оне указују на прво организовано бекство из концентрационих логора у Европи и његове организаторе. У питању су Бранко Бјеговић и Вуле Вукашиновић. Први као припадник партизанског покрета, други као припадник ЈВуО.

Фото: Нпортал

Када су крајем јануара 1942. почела стрељања на Бубњу, група заточеника је припремала план бекства. Оно је одлагано до 12. фебруара када је Јеврејин Ђурика Грос као достављач хране обавестио логораше да сутра у четири ујутру крећу егзекуције. Времена за губљење више није било.

Голи, боси и исцрпљени, логораши су појурили иза зграде на бодљикаву жицу која је услед навале и притиска пукла. Приликом пробоја погинуло их је 42, док њих 105 нашло спас изван лагера. Једном од организатора, Бјеговићу, Нишлије су се одужиле назвавши једно насеље по његовом имену.

(Наставиће се)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".