На мање од пола сата од поднева 7. маја 1999. године, авијација северне алијансе демонстрирала је сву своју безумну силу и моћ и, користећи први пут од почетка бомбардовања касетне бомбе, иначе забрањене свим међународним конвенцијама о ратовању, показала целом часном и слободољубивом свету своје право лице.
У два налета бомбардера у размаку од само десетак минута, у 11.30 и 11.39 сати, спроведени су најтежи и најкрвавији напади у току НАТО агресије на миран град и невине грађане, иза којих су остали јаук, лелек и јецаји, који ни данас, после више од две деценије, не престају. У трену је страдало 16 људи, међу њима и трудница пред самим порођајем, повређено је и рањено више од 50 грађана, урушено је и уништено преко 125 стамбених зграда и солитера, срушено или изгорело небројено много породичних кућа, у ватреној стихији у пепео претворено више десетина аутомобила. Погођене су болнице, медицинске установе и здравствене станице, фабрике и складишта, школе, спортски и трговински објекти.
Фото: Архив Новости
До данашњих дана за ову трагедију, за овај свирепи злочин нико није одговарао. Хашки трибунал никада није покушао да кривце за тешко кривично дело против човечности изведе пред лице правде, а НАТО званичници су невине жртве и убијене цивиле цинично прогласили колатералном штетом.
У бомбардовању Ниша, који је током двоипомесечне агресије био највише, чак 56 дана и ноћи, непрестано под узбуном и на мети ракета и пројектила агресора, тог 7. маја 1999. године, из НАТО авиона бачене су бомбе из два велика товара (контејнера) са по око 150 забрањених „наранџастих убица” у сваком. Бомбе су косиле и уништавале све пред собом у центру града: код здања некадашње Моравске бановине (данас Нишког универзитета), у Улици Анете Андрејевић и у Шуматовачкој, поред здравствене станице „12. фебруар” и на Нишавском кеју, крај главне аутобуске станице, али и највеће пијаце поред Градске тврђаве. Пале су бомбе и на породичне куће и у дворишта нишког градског насеља Шљака, на Институт за патологију Клиничког центра и паркинг ове здравствене установе где је изгорело петнаестак аутомобила, на околне улице и куће, на објекте у комплексу Спортског центра „Чаир”.
Фото: Архив Новости
У Нишу је тог 7. маја 1999. погинула и трудница Љиљана Спасић (26). На путу према пијаци где је кренула да купи прве трешње, погодио ју је гелер и пресекао вратну артерију. Ова млада Нишлијка, одлична студенткиња медицине, била је у седмом месецу трудноће и носила је девојчицу. Искрварила је за неколико минута, на тротоару се угасио и њен и живот њене нерођене бебе, која би данас имала скоро 23 године. Недалеко од места где је страдала Љиљана, испред малог ресторана у Улици Анете Андрејевић, погинула је млада конобарица. Највише невиних жртава било је у Шуматовачкој улици, на десној обали Нишаве, поред Градске тврђаве и пијаце, код КЦ Ниш у Улици Љубе Дидића и код здравствене станице... Укупно је погинуло 16 Нишлија, а педесетак је лакше и тешко рањено и повређено, многи су остали без руку или ногу, постали инвалиди.
Прочитајте још
Сутрадан после овог погрома, 8. маја, бомбом велике разорне моћи погођен је и тешко оштећен Камени мост у Нишу поред објекта у којем је у то време био Грчки конзулат. Касетне бомбе на Ниш бачене су и 12. маја 1999. године на насеље Дуваниште, при чему је повређено 11 особа које су присуствовале обележавању дана Светога Василија Острошког. Срећом, тог дана нико није изгубио живот. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.
Фото: Архив Новости
Легендарни војсковођа из тог периода и ратни командант, генерал српске и југословенске војске Владимир Лазаревић, рекао је „да су се 7. маја 1999. године у Нишу НАТО злочинци обрачунавали са непостојећом војском поред пијаце и Универзитета и да су њихов циљ били недужни цивили, немоћне жене и деца, стари, нерођена беба”. А, истакао је Лазаревић, „употребом забрањене касетне муниције, најубитачнијег оружја, погажене су све људске норме”.
На Ниш је током бомбардовања укупно бачено тридесетак товара касетних бомби, а НАТО је после агресије, покушавајући да минимизира злочине, саопштио да је „током 1999. године авијација алијансе са само 1.080 касетних бомби гађала 218 координата у Србији, од којих се 155 налазило на Косову и Метохији”.
Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана изјавио је после бомбардовања Ниша касетним бомбама да су „авиони алијансе промашили мету”. Никада, међутим, нигде није наведено која је то мета била. Према изворима из војске САД, неки од контејнера са касетним бомбама типа ЦБУ-87 нису се отворили изнад „циља”, како је планирано, него одмах након избацивања из авиона, због чега је ношена јаким ветром субмуниција пала на друге циљеве унутар града.
Фото: А. Станковић
Утврђено је да је задатак да на Ниш баци касетне бомбе добио и холандски Ф-16. Након овог напада војна команда Холандије донела је одлуку да прекине коришћење касетних бомби током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО алијансе. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да их користе у нападима на цивилно становништво у нашој земљи.
У годинама после бомбардовања у пролеће 1999, Нишлије су страдале од заосталих и дотле неоткривених „наранџастих убица” – погинули су пензионер поред Нишаве, када је у башти нагазио касетну бомбу, мештанин у свом винограду када је бомба експлодирала док је пролазио, и закачио је између чокота. А деминери су проналазили неексплодиране касетне бомбе у фабрикама и индустријским погонима, на крововима предузећа и спортске дворане „Чаир”, у двориштима складишта и магацина, поред здравствених установа, саобраћајница и у пољима.
(Политика)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
