Срце Црњанског освојила је једна од најлепших девојака у Београду, ћерка бившег дворског саветника и писца Добре Ружића. Њено име било је Вида Ружић и она му је била верна сапутница преко 50 година.

Као познати женскарош, Црњански је користио сваку прилику да започне шеретски разговор са лепим дамама. Тако је било и тог дана, када је испред Филозофског факултета угледао њу како седи и ужива.

Вида је до себе ставила шешир и чувала место својој другарици, дајући свима до знања да је место до ње заузето и да јој није до разговора. Црњански, по природи духовит, решио је да поремети мир младој студенткињи и сео је баш на место које је чувала. Вида га је погледала збуњено и заустила да му објасни да је место заузето.

Милош је на то одговорио: "Заузето? Па, за мене наравно!"

ФОТО: Архива

 

 

Био је то почетак њихове љубавне приче, а готово нико није подржавао њихову везу.

Њена породица никако није одобравала њихову љубав. Не знајући како да их раздвоји, њен стриц их је једно вече на Славији сачекао и претио им мотком. Црњански је некако избегао тучу, а Вида је успела да отме палицу.

Фото: Архива Новости

 

 

Како би заштитила и себе и љубав, решила је да се пресели у Париз. Оставила је Милоша на железничкој станици, са обећањима да ће му писати и волети га. Исхитрен и заљубљен Црњански је без размишљања ставио кућу у Панчеву на добош и отишао за Видом у Париз.

- Пошао је за мном. Много је волео жене. Био је прави кицош и женскарош. У Лондону сам га лично виђала на улици са дамама, он застане, уплаши се. А ја само махнем руком, знам да ће доћи кући. После ми све исприча - говорила је Вида о свом Црњанском.

ФОТО: Архива

 

 

Како је Милош био противник Тита и комунистичке идеологије, брачни пар Црњански је остао да живи у емиграцији. Да би преживели у Лондону, књижевник је радио као књиговођа обућарске радње и разносио књиге на Пикадилију, а она је шила лутке и хаљине за једну модну кућу.

Црњански је преминуо 30. новембра 1977. године, пошто је престао да узима храну и лекове у 84. години живота, али је и у последњем даху успео да дозове своју Виду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Десет месеци после његове смрти и Вида је умрла са његовим стиховима на узглављу:

- А кад ми глас и очи дах упокоје, ти ћеш ме, знам, узети у крило своје.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".