Отац му је био војно лице, а мајка домаћица. Имао је годину дана млађу сестру и десет година млађег брата. Након неког времена Манда се са породицом преселио на Нови Београд где је завршио основну школу.

Иако му је жеља била да са другарима школовање настави у гимназији, уписао је Електротехничку школу "Никола Тесла".

Фото: Петар Милошевић

 

 

Скромно, али безбрижно детињство

У интервјуима је често наглашавао како је имао лепо детињство, те упркос томе што је само отац радио, њему, сестри и брату ништа није недостајало.

Отац је желео да он упише занат, како би лакше пронашао посао, а он је након матуре у средњој електротехничкој школи отишао на одслужење војног рока у Осијек и Вуковар. Након тога је уписао Електротехнички факултет и почео да ради у фирми "Термовент" као конструктор технолог у Бироу за аутоматику.

Пошто су предавања и вежбе захтевали велику посвећеност, а он због посла није могао све да испрати, напустио је факултет. Отприлике у исто време постао је члан Драмског експерименталног студија аматерског позоришта. Ту је заволео глуму, па је одлучио да упише организацију на Факултету драмских уметности.

У последњем тренутку је одлучио да ипак покуша да упише глуму па је замолио свог пријатеља редитеља да му помогне при избору текстова за пријемни испит.

Фото: Петар Милошевић

 

 

Ушао је у ужи избор, а на крају је и примљен у класу професора Владимира Јевтовића. Са њим у класи су били Весна Тривалић, Весна Станојевић, Дуда Стојановић, Бранка Пујић, Мирјана Јоковић, Драган Бјелогрлић, Срђан Жика Тодоровић, Слободан Бода Нинковић и други. Било их је укупно 12.

Иако је примљен на Академију, избачен је из куће.

Разлог за то огледа се у чињеници да је због глуме напустио посао којим је доприносио кућном буџету, а његову одлуку да се посвети уметности отац је доживео као неодговорност. Годину дана је живео код пријатеља и девојака, спавао је и на Академији и у позоришту. Још као студент почео је да снима на телевизији и игра мање улоге у филмовима, па је захваљујући хонорарима успевао да помогне родитељима и врати се кући.

Љубав према позоришту наследио је од мајке. Још од детињства пратио ју је на представе, али одлука да покуша да се оствари као глумац "пала" је током рада с аматерским позориштем у Београду. Његова генерација изнедрила је сјајне глумце који су, као и он, остварили велике каријере.

Фото: Танјуг/Тања Валић

 

 

Збогом капетане

Последња улога коју је одиграо била је Капетан Кука у представи "Петар Пан" на сцени Позоришта "Бошко Буха". Тог 15. јуна 2016. године Манда је на сцену изашао у костиму, али није успео да одигра представу до краја.

Доживео је срчани удар и преминуо на бини. Представа је прекинута, а медији су неколико сати касније објавили тужну вест. Сахрањен је три дана касније у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду и то поред својих колега Велимира Бате Живојиновића и Драгана Николића. На комеморацији која је истог дана одржана у Народном позоришту говориле су његове колеге глумци, али и најмлађи чланови ансамбла који су се опростили од свог Капетана Куке.

(биографије.орг.)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".