На дан заљубљених, 14. фебруара те 1982., Карабурма је дочекала јесењег вицепрвака, Динамо. Осмопласирани ОФК Београд одолео је фавориту из Загреба и освојио драгоцен бод у утакмици која се завршила резултатом 0:0, на тај начин направивши услугу и Црвеној звезди. Већ у првом колу пролећног дела шампионата заустављен је директни конкурент титулу првака Југославије. Тада, посло мршавог бода са "романтичарима" нико се није надао серији победа Динама, која ће уследити.

- Било је то најлепше раздобље моје каријере, хрватски покрет. И данас се сећам како су моји Славонци, Осјечани, Винковчани, Брођани... хрлили у Максимир, осећао сам се као хрватски спортски витез. И када сам изашао на игралиште, спонтано сам увек стиснуо шаку, уз поруку: "Ј***ћемо им мајку!" - присетио се Блажевић за Јутарњи.хр.

Фото: Н. Параушић

 

 

После 0:0 на Карабурми, Динамо је победио Звезду на Максимиру резултатом 3:0.

- Дан уочи утакмице била је Динамова скупштина, а на њој, као гости, Звездина делегација, Џајић, Владимир Цветковић и остали... Ја им се обратим и кажем: "Хвала што сте дошли, драги сте нам гости. Знате, у ногомету само будале прогнозирају, а ово ће бити изузетак – сутра вам ни Бог неће помоћи!" Био сам тако уверен да ћемо их прегазити. И ми водимо 3:0 на полувремену, а ја улазим у свлачионицу и, у страху од опуштања, загрмим: "Не дате ли им још три комада, издали сте ме!" 

Ћиро је открио и да те 1982. није зарадио ни динара иако је са Динамом направио чудо.

Фото: Н. Параушић

 

 

- Кад сам долазио, председник је био Рочић. Нисам имао уговор, а тражио сам 100.000 марака за титулу првака, на што он није пристао. О.К., онда смо договорили месечну плату од 3.000 немачких марака, што опет нисам добијао, чак четири месеца. И како је свако у клубу имао увид у платне листе, тадашњи секретар партијске ћелије за Динамо, Мирко Базић, био је шокиран кад је видио да треба да добијем 12.000 марака. Мислио је да је то моја месечна плата па је ишао да цинкари у комитет. Настао је хаос, а само зато што мени нису давали плату...

Легендарни тренер каже да није био миљеник партије.

- Да се Шајбера питало, завршио бих у затвору! Чуо сам једном како је за мене казао: "Ћиро је усташки гад! Ми ћемо због њега морати тенкове на улицу да пошаљемо" - присећа се Ћиро, и додаје да је у Београду реакција на његову шампионску титулу била другачија.

- Ма, у Београду су ме обожавали, Миљанић и Булатовић веселили су се свакој мојој побједи, јер им је био пун к...ц Загрепчанаца који су своју неспособност камуфлирали наводном београдском кухињом, која је наводно радила за Црвену звезду и Партизан. И не само људи из водства Савеза, волела ме и већина београдских новинара, тамо је увек настајао шоу кад сам се ја појавио - навео је Ћиро у исповести за Јутарњи.хр.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".